Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 121 веће него на фабрикате; или, што је плаћена царина на полуфабрикате престављала за фабрикате већу царину, него што је плаћала роба са стране увезена. Место ово да се ублажи и доведе у склад са нашим интересима, смањујући уговорне царине на полуфабрикате општом тарифом, оно је још знатније погоршано. Уз ово је дошла и обртна пореза, која је порезивала све полуфабрикате истом стопом као и фабрикате, јер ту није било никакве заштите. Дакле, главни је кривац била општа тарифа, чије је регулисање било у нашој руци, па тек уговор, који се није могао за фабрикате мењати. Али то се није увидело, производња се није кретала, овако окована општом тарифом и онда се све приписивало уговорној тарифи, која се није могла мењати у погледу на фабрикате, те се тешило рђавом судбином и мирна посла! Дакле не само да нисмо имали добре тарифске техничаре, но нисмо имали, што је још горе било, ни царинске тарифске политичаре. И онда није чудо, да се у уговорној периоди од 1893—1906 године, ни повластицама, ни зајмовима из Класне Лутрије, нису могли подићи занати и индустрија, него се створило мишљење да је пара из Класне Лутрије, издата на име помоћи, баксуз пара. Разуме се, овде је увек говор о оној индустрији, која би се иначе подигла, да овога није било, а то је она индустрија, која би имала довољне потрошње у земљи и код које су остали фактори за подизање били повољни. Где је однос у царини између полуфабриката и фабриката био добар, ту су се и у уговорној периоди од 1893—1906 године подигли занати, као код обућарског, четкарског, конфекције јевтиних мушких зимских капута и конфекције кецеља1. Тарифа је, осим тога, била компликована јер је била основана на многим и многим трговачким и техничким изразима, па је због тога тражила много специјалног знања, што је нарочито важило за текстилну робу, а то знање није давато чиновницима. Није било никаквих коментара појединих бројева, није било доброг Именика Робе; тадашњи Именик Робе није предвиђао ни Vio робе, множина расписа, често нејасних и понекад и противречних и растурених у масу Зборника, са једном масом претписа, јако су ствар заплетали и отежавали. Уз то је дошла и обртна, 1 О овоме утицају царинске политике на производњу ја сам писао опширно у свесци II и III Царинског Гласника за 1910 годину.