Delo

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 133 једном од предњих ставова, никада је не може заменити или истиснути. Може се с увереношћу рећи, да су поједине социалне науке, ма да су се потчињавале постепеном мењању, услед учвршћивања и развитка социологије, ипак сачувале своје сопствено биће и своју сопствену, ниуколико неумањену, сферу делатности. Осим тога, социологија не само да не угушује поједине социалне науке, већ их, напротив, оживљава, оплођава и развија; она их окружује новом атмосфером, уздиже их до више синтезе. Изучавајући ту општу лимфу, која циркулише у најразнороднијим социалним појавама, она открива тајан узрок, који подржава непрекидно њихов развитак и непрекидну њихову промену; дотичући се битности резултата појединих социалних наука, она им служи као увод и неоцењиво оруђе испитивања. Под магиским дахом нове социолошке синтезе, старе специалне дисциплине почињу се будити из сна и спремати се за нов живот. Постајући методички сликар еволуције човекове, историја престаје бити монотона хроника војних и династичних дела. Право се одриче старога формализма и празних шаблона, којима је било засуто, да би доспело до дубље анализе односа, који постоје међу индивидуама и класама. Политичка економија прелази у социалну економију; она оживљава од додира с плодном доктрином еволуције и успешно приступа морфолошком истраживању односа, који постоје између својине и рада у појединим фазама историје. Наука кривичног права није више, као пре, грозна слика уништавања и казне, која тежи мучењу и смрти грешника; она постаје дивна теорија милосрђа и праштања, која у преступу гледа неизбежан плод несрећне склоности. Уопште, данас нема ниједне дисциплине која додирује ма коју страну социалног полиедра, која не би извлачила неоцењиве користи и силан подстрек из нове удружујуће науке — оне науке, која по тачној примедби Ваноа, постаје једна централна тачка којој теже све социалне науке, њихов заједнички основ и у исто време заједнички корен; оне науке, која с једне стране доводи до синтетичног јединства и систематише поједине науке, а с друге стране, оплођава их и одређује њихов развитак. Нико, разуме се, неће спорити, да је социологија још веома далеко од тога идеала. На против, не подлежи сумњи, да нова наука није још израдила ону тачност метода, ни тачности теорије,