Delo

196 Д Е Л О дака) него против још два епископа: пакрачког (Радивојевића) и карлштатског (Јакшића). Оптуживани су ти епископи симонијом, нечовечним глобљењем и небрижљивошћу у служби. Комесар је предлагао Двору, да се ренитентни темишварски епископ отправи са Сабора у његову епархију, но доби из Беча упутство да и њега и остале само између четири ока опомене, да ће се, ако се не покоре оправданим захтевима Њ. Величанства и у будуће се не уздржавају од изгреда, против њих најстрожије поступити. Први је смер против епископа свакако био натерати их да се „покоре оправданим захтевима“, а остало је било споредно. Тужбе против темишварског епископа показале се неоснованима и тужиоци су строго кажњени, а о карлштатском епископу овако је сам комесар у Беч реферисао: „примеран свештеник и сасвим доброг владања, милостив и добар“. Да је владика Јакшић био глобаџија у оној сиромашној дијецези, зар би био оставио успомену „живе иконе“ и „светог владике“ и имао за себе на Сабору 1769 при избору митрополита већину? Јасно је да су мотиви парнице против епископа били политички. Уз зоб (Даљ) било је друго политичко средство бич. И помогоше, јер је, које једним које другим средствима, пошло за руком поколебати епископат и разбити једнодушност Сабора. Важна је ствар била, хоће ли се прво бирати митрополит па онда расправљати или обратно. Темишварски епископ предлагао је," да на дневни ред дође прво избор митрополита, и за то су били свећенички и световни посланици. Војнички су били за обратан рад, а вршачки епископ, дезавујишући свога брата у Христу, на другој седници саборској најтоплије је захваљивао царици „на предложеним пропозицијама, које иду на добро народа и вере“. Кад знамо, да је вршачки епископ (Ј. Ђорђевић) био не само тајни кандидат Двора него је комесар и на Сабору изјавио,. да је царица наклоњена Ј. Ђорђевићу и протурио га као канцидата мањине за митрополита, и кад знамо да је нови митрополит уз митрополитске приходе, до смрти уживао и приходе упражњене вршачке епархије, онда ће нам јасно бити његово држање на Сабору 1769 и после тога до саме смрти. Када су ма и само један епископ и једна трећина посланика у борби против бечких „пропозиција" изневерили, сломљена је била снага отпора. Комесар је помоћу мањине умео да протури неке врло опасне пропозиције (дневни ред свој, Ђорђевићев избор и друго) а кад је против које пропозиције устао Сабор једно-