Delo

ЦРТЕ ИЗ АВТОНОМИЈЕ УГАРСКИХ СРБА 199 с ланцима, златне сатове и дувањаре), па ће бити да и то стоји, да је Илирска Дворска Депутација то обдаривање предложила с намером да одговорност на епископат свали. Али ако епископи нису за сатове и дувањаре издавали народна права, из жеље за Даљем су то чинили и један је чак због Даља и највишег достојанства унију примио (Јеврем Бањанин). Народ је био онај, који је и у овој као и у другим приликама одбранио, што се од народних права могло одбранити. Кад се на разним странама осетило због натурених новотарија јако врење, које је међу осталим добило одушке у телесном злостављању вршачког епископа, онда је државна власт брзо пристала да мења уредбе и сама је позвала митрополита, да поднесе приговоре против Регуламента од 1777. (Чему су били накнадни приговори кад је Синод пре издавања Регуламента на његов нацрт поднео дикастеријама своје примедбе!). Тај позив је значио, да се сад допушта мало одлучније приговарати, и тако је и учињено, и ти су приговори и уважени. Што у црквеном суду нису остали комесари, то се има захвалити одлучности српског народа а не епископата. И строго црквена права епископа боље је бранио народ него они сами. Народ је чинио оно, што су пропуштали чинити његови епископи, али је зато све више губио веру у њихову моћ и добру вољу. Кад су интереси цркве и народа захтевали њихову највећу снагу и одлучност, они су се показали као највеће слаботиње па и издајице. Је ли чудо онда, што је народ све са већим неповерењем гледао сваки покушај проширити власт епископску? Је ли чудо, што је он стао све већма зазирати од епископске свевласти, тим више, што се за епископску свевласт и од њих самих више заузимала државна власт? И народ се ни најмање не вара, кад мисли да државна власт то зато чини, што јој је лакше изићи на крај са епископом него са народним властима, као што јој је у старо време било лакше изићи на крај са патријархом него са деспотом на челу српске милиције. (Други дсо чланка у идућој свесци) Милутин Јакшић.