Delo

202 Д Е Л 0 дело. Грађу је узео из Игове драме Le Roi s’amuse (Краљсе забавља), упутства за обраду либрета дао је Пјави и овај је либрето довршио. У то доба била је аустријска цензура, нарочито према позоришту, веома строга, зато Верди измени наслов Le Roi s'amuse у La Maledizione (Проклетство). Када је аустријска цензура и поред измењеног наслова дознала за извор либрета, забранила је да се опера даје. Сви су били изгубили наду да he се ово дело уопште икада давати. Па ипак је дело спасено и то невероватним путем. Једног дана дође Пјави полицијски чиновник Мартело, упозори га на неке измене које би се могле лако учинити, саветова му да на место краља стави херцога од Мантуе и да опери да наслов Rigoletto. Верди се измири са судбином и пристане да Пјаве учини те измене. Када је Пјаве довршио либрето, Верди је за 40 дана оперу компоновао и инструментирао и она се могла давати 11. марта 1851. Успех је био заиста сјајан. Лица у овој опери врло су добро окарактерисана, па и онда када се јављају удружена, на пр. у славноме квартету; и тада задржава свако лице своју типичну особину. Опера је пуна лепих музичких мисли. Успеху су много допринеле и најбоље тадашње бинске снаге, које су у овој опери суделовале. У Паризу (1851) и у Лондону (1853) Rigoletto није био добро примљен. Критика је гласила да је то најслабије Вердиево дело и да у њему нема никаквих мелодија. Великог успеха имао је Верди када је 1857 Италианска Опера давала Rigoletto у Паризу. Том успеху много су допринели и сами певачи, који су заиста дивно певали ; 1863 преведено је дело на француски језик и давано је у париском Theatre-Lyrique. Од тада је постало оно популарно и у Француској. Опера II Trovatore (Трубадур) давана је први пут 19. јануара 1853 у Аполо-театру у Риму, и ако је тада у Риму била поплава. Тибар се био разлио до самога позоришта, а публика је у води и блату још од 9 часова пре подне тако рећи опколила позориште, отимајући се да што пре дође до улазнице. Такве навале никада није било. Када је увече опера представљана и када су певачи мајсторски отпевали своје улоге, успех је био силан, управо баснослован и одјекнуо је у све крајева Италије, па и Европе. И ако музичко изражавање у овој опери има нечега суровога, опет је она- најпопуларнија Вердиева опера. Овде је Верди