Delo

204 Д Е Л 0 диеве опере, која чини тако логичну целину са самим либретом, па када после тога узмемо да читамо Димину драму у прози, или је гледамо на позорници, нама је реч недовољна п радња на позорници не осваја нас, јер осећамо да овом делу нешто недостаје а то је Вердиева музика. 1855 била је у Паризу велика светска изложба. Велика Француска Опера обратила се још 1854 године Вердиу да јој компонује оперу Les Vepres siciliennes (Сицилијанско вечерње). Верди се том позиву одазвао. Већи део опере био је већ компоновао и пробе су требале да почну почетком октобра 1854 али певачица Кривели, која је и пре била одушевљена интерпреткиња Вердиевих дела и којој је била намењена главна улога у овој опери, она је 2. октобра изненада отишла. Сва је публика била огорчена на такво њено понашање. Па ипак, када се после дужег времена вратила, публика јој опростила и примила је као одличну уметницу. Отпочете пробе сада су настављене под управом самога Вердиа. Највише је труда уложила Кривели а и сама улога одлично је одговарала њеном ватреном темпераменту. Опера Les Vepres siciliennes давана је први пут 13. јуна 1855 и наишла је на топал па и на одушевљен пријем. Кривели је својим певањем одушевила публику а и инсценирање је било сјајно. Када се Кривели растала с позорницом, нестало је и ове опере с репертоара. Каснији покушаји 1859 и 1863 нису уродили никаквим плодом и тако је ове опере нестало сасвим с репертоара. Тадашња цензура у Млецима, Милану, Напуљу, Фијоренцији и Риму није хтела да чује ни о наслову, ни о грађи опере Les Vepres siciliennes, зато је либрето замењен новим текстом (једна епизода из историје Португала) и обрађен је под насловом Giovanna đi Guzman, али опера није имала великог успеха. Опера Simon Boccanegra давана је први пут 12. марта 1857 у Млецима и примљена је хладно. Извођење ове опере, приликом њене премијере, није било сјајно а и сам либрето није био погодан. Ова је опера имала сасвим други успех када ју је композитор после двадесет година прерадио и када му је Ариго Бојто, одличан песник и признат композитор, либрето прерадио. Верди је тада докомпоновао и нове делове, међу њима финале другога чина, које и данас важи као једно од најдраматичнијих Вердиевих композиција. Тако поправљено и допуњено давано је ово дело 1881 у Миланској Скали и примљено је с великим допадањем. Сјајног успеха имала је Вердиева опера Un Ballo in ma-