Delo

214 Д Е Л О предмет душа човекова виђена кроз његов лик телесни, тај у школу нека иде, у најдоњи разред; или нека не буде храбар на начин противнационалан и нек се не прима места у једном процењивачком одбору за уметност. Најмање онда кад је одбор тај представник националне воље и кад је његово дело част и гордост или стид и пребол националне културне савести. Пропадала је скулптура кад је сликарство у њој надјачавало архитектуру у њој; тежина и чврстина врлине су пластике, и једнокомадност у обликованости. И као монументалност стила повлачи за собом квалитете упрошћености и погодности за око, лаке обујмљивости, и угодне појмљивости још, декоративност је с мон) менталношћу бивство пластичког стила у колико је стил диктован материјалом. Код Мештровића је још дошло и скрајње упрошћавање, свођење на бивственост свих елемената на делу, и дошло је скрајње стилизовање, свођење сваког детаља под општи детерминизам концепције. А то упрошћавање воља је класично бити бивствен, „малословчан бити и љубити чињенице", како наравствени и човечанствени Ралф Валдо Емерсон каже на једном месту. А детерминизам тај делова општим карактером, то стилизаторство а не само стилизовање, воља је владу Коби приказати, тајновиту моћ општег живота, свемоћ свега над појединим; виша то судбина стилизује, дах је дубоки и отајствени судбине што говори. Није једино задовољавање оку, ма да је око увек супремно задовољено тим стилом Мештровићевим,. то скрајње избегавање детаља и подређивање појединачно општем, прегледност и везаност, органичност и комплетност, једноставност и истоживотност, што је, нама како се чини, воља уметничка Мештровићева, него истосмисленост и дубина смисла у изразу, значења у изгледу. Није бивственост оку једино што даје Мештровић, есенцијалност феномена, него морал нумена, бивственост моралну, живот садржине; даје срце моралног смисла на начин оку прикладан, складно саграђен у себи, не безважност,. беспотребност, некарактеристичност, пренатрпаност. Иу тој видној приређености и подређености, складности и повезаности несличној природи али истобивственој с природом, не са вредношћу сличности која се поклапа са обрасцем него са вредношћу уметности која је ослобођење од спољашњег и небитног, појединачног и бесмисленог, Мештровић даје објаву симбола, тело моралне идеје, уметничку одећу, великој мисли да отајство влада светом, неспознатљиви разлог, неправда који се понекад причињава али