Delo

218 д Е Л О ног, држећи на десници. Сељачки је краљ, један Матија Губац, владар ког је народ хтео земље која оре и сеје и жње и гоји стада; и српска је круна на глави једног обрађивача тла Србијиног који има душу и лице Карађорђевог унука. Недужност, поштеност, надземна чистота јуначке човечности на другој је страни медаље, оних премучно и прекрваво, страшним походом од неколике осветничке недеље што су извршили вољу народа, којих је херојство непобедиво а велико ћутање говор после свршеног дела. У узвишеној је свечаности Српства и у велебној болности Словенства испевана медаља Мештровићева осветницима и одслужена служба на њој; и у знаку је крста, Човека Спаситеља и вековнога распећа мученичке нације, оном што није азијатска крвожедност ни мач и огањ, одслужен помен бесмртним и светим што су све човечанство ког имадоше жртвовали и мртви остали за нацију се борећи. А као у трешњевини и на чутури је изрезано сељачко одликовање јер се певало падајући, борило витешки и као соколови, с весељем у јунаштву и с јунаштвом у бијењу. Ригали су пакао машине за кошење хиљада османлијских и избезумљени топови побешњели од коби што им се хтело да буду јачи од правде и животнији од словенства; али се ишло као на мобу на кланицу људства и рођену смрт и широко се певало из јуначких прсију и падало нејаукнувши. Тако су били изрезани кад им се, једним ликом и једном медаљом преосталима нација захвалила у чобанчетовој рађевини као на плоски тој из трешњевине израђеној медаљи; Марка Краљевића били су пробуђај, а његово је јунаштво пило вино и било се за правду гаженима. Безименом народу великом је сељаче једно велико и големо као душа читавог народа изрезало одликовање, једну преогромну лепотом и достојну надземаљских јунаштава косовских осветника медаљу у ковини што је требала да буде изливена али што је изрезивана у трешњевини и на чутури као топови који су ослобађали Србију и као големо вино и равност до мора којима је било зачињено херојство пустахије и полубога из Прилепа. Јунаштва су била надземаљска којима је велика војска осветила векове и био је у њима остао сав онакав џиновски у величини воље каквога су га опевали векови рббовања Марко Краљевић. Велико колено данашње Србије није мање српским јунаштвом од колена које је доживело пропаст народа о којима су песме колико је има сва наша душа. Дели, с друге стране од краља победничког на коњу и са