Delo

“господин" БОЖО 27 три дијела неписмене Црне Горе говорила: како су руски цар и „је’ропински потенци“ поставили Господина Божа у Призрен за цара од Маћедоније ! IX Али свему су овоме јаду завршиле крај Бо.кове љубави. Бити млад, зелен, лијеп, гиздав, поносит, врућ, чиновник, сојевић и „господичић“, па још не љубити и бити нељубљен, то не може бити. А, у доба кад се човјек пење од двадесете к тридесетој степеници живота, није довољна само родитељска и братско-сестринска љубав; истина, она је темељ свакога живота, — али је сјемену младости што се у срце незнано откуд зарива, потребно друго сунце друкчије љубави, да га својим животворним зрацима проклија, развије и његовом благодати и цвијетом грудну празнину попуни. Отуд, а као и свак, и Божо је љубио, и Божа су љубиле. Излишно је, послије свега, наглашавати, да је он, на првом мјесту био заљубљен у самога себе, и да је волио своје родитеље, сестру, титулу и поријекло. Да, волио је много, а љубио двојином више. Љубио је, или му се бар чинило да љуби, сваку коју би срио а она била прикладна и, што је главно, носила шешир и стезала се корсетом. Није било путујуће глумице коју је случај на Никшић нанио, ни стране поклонице која је под Острог пролазила, па чак ни иоље љепше и нафраканије куварице, коју он није одмах узео за какву европску принцезу, милионарку, па, наћуливши брке и укочивши шију, стао чепати и облијетати около ње као гаров око вруће сурутке. За домаће ђевојке, да речеш, и није много марио: просте су, обичне, без мираза, недовољне за његове планове и недостојне њега и његова ранга. А међутим, домаће и цуре и невјесте да поцркају за њим. Јер жене не дијеле у свему погледе људи и друкчије цијене мушкарце но ови једни друге. Довољно је за њих, да је момак лијеп и кицош, да је кућић и кољеновић, да се отмјено креће и лијепо влада, да је каваљер и фин, да је духовит и вјешт да подиђе, да је у приликама и дрзак, и, што је најглавније, да их гледа с неке олимпијске висине, па да се, успркос не знам каквим сталешким предрасуда и мушким осудама, женско срце загрије њим као-год јаје под кокошињим крилима. Али, како свако правило има својих изузетака, и, ваљда усљед тога што је требало надриглом напону његове подмрезгале младости наћи одушке, ипак су се, у недостатку и ишчекивању