Delo

456 Д Е Л 0 била су уништена. Друга бригада (33. и 34. пук), ангажована више у десно, није такође успела да напредује и стајала је непокретна у дну долине. Пораз је, у осталом, био тако озбиљан, да одмах генерал Бојадијев, који је командовао 4. дивизијом, позади дивизије генерала Сарафофа (9. дивизија), сматраше за потребно да уведе у борбу једну од својих бригада. Ова се разви у заклону од непријатељске ватре, попуни празнину између 4. и 17. пука и понова се крену против утврђења VII, али не ангажујући се сувише и ограничавајући се на одржавање положаја према Турцима. Међутим северно од овога напад 3. дивизије завршио се такође озбиљним неуспехом. Кад се смркло било, прошлога вечера, оставио сам јединице ове дивизије у моменту кад су, готово потпуно разливене у једну дугу и густу борбену линију, застале на 1500 m источно од села Даг Јениџекеј и Лазаркеј, према пешадији турској, која се налазила у рововима, усред џбунова, отприлике 600 m далеко. За време ноћи, у разне часове, које ми је немогуће било тачно утврдити, извршено је неколико напада од стране разних бугарских оделења, на турске положаје. Један од тих напада, енергично изведен од једног батаљона 29. пука, успео је толико да се око 4 часа ујутру продрло у непријатељско утврђење, названо бр. II. Борба бајонетом се ту заподенула са две т^рске чете, које су се храбро одупирале нападу, .тако да је било потребно избацити их насилно из рова. На несрећу, а ја не знам из каквих разлога, овом батаљону 29. пука нестаде муниција, и он не би ни потпомогнут. У зору, пре него што се дигла магла, један контра напад турски, вођен, као што се тврдило, од самог Махмуд Муктар Паше лично, сузби натраг тај батаљон, причинивши му врло озбиљне губитке. То произведе колебање у редовима 3. дивизије. У том тренутку се деси једна од оних погрешака, које су готово неизбежне у рату. Мислећи о растуреним гомилама 29. батаљона да су то Турци који наступају, артиљерија бугарска обасу топовском ватром своју властиту пешадију. Тада настаде општа паника, која учини да покушај офанзиве пукова генерала Сарафова (3. дивизија) пропаде и војници се сјурише у своје ровове. Тако су 5. новембра око 2 сата по подне на целом фронту напади бугарски, који су једно време, преко ноћи, односно про-