Delo

24 Д Е Л 0 руже. И Љубица би могла по читав дан седети крај Милице држећи њезину руку у својој и пиљећи јој непрестано у очи. Љубица је била другог темперамента и чедо других прилика. Пошто није било оца, да је приватно поучава, то је продужила школовање у вишој девојачкој школи. Много је причала Милици о својим учитељима и учитељицама, о својим другарицама и о дражима и чарима школскога живота, које Милица није упознала. Али као да је врхунац уживања био за Љубицу, када се ухвати с читавим редом другарица под руке, па из свега гласа певају. Када је стигао глас, да је Милица свршила, растрчала се Љубица по комшилуку и развикала: „Милица је доктор! Милица је доктор! Моја сестра је доктор!“ „Шта наопако“, дочекала је сека Перса, „зар ћемо сад дочекати, да нас и жене лече?“ „Милица неће лечити, она ће учити децу“, — одговорила је Љубица. „А зашто да нам доктори сад опет и децу уче! Нек остане свако при свом занату“, — не даде се збунити сека Перса. „Богме се овај нараштај извештио", — додаде прија Сока. „Боље је то извадити се за доктора, па згртати паре, него по цео дан стојати код шпорхерта, пеглати и рибати. Само не знам, шта ћемс, ако се све томе присете. Онда ће, богами, морати мушкарци припасати кецељу“. Сека Перса и прија Сока нису баш тако одушевљено примиле Љубичин глас, као што се ова томе надала, јер као просте жене, нису мариле, да се когод „издвоји из њихова реда“. Али је Љубица опет слабо за то марила, није се ни она дала тиме збунити и била, док су оне још то говориле, већ у трећем комшилуку. IIIIII И док су Милицу све њезине мисли и унутрашњи покрети водили све даље од науке, дотле је она и у својој даљој око лини, и јавно и приватно, слављена као чудо од науке, којој је сав свој живот посветила, а одбацила далеко од себе све остале мисаи, којима се њезине друге баве. Све су новине писале о њој и о њезином необичном таленту, о њезином „изврсном“ положеном испиту, о новој снази, која ће високо уздићи српско име на пољу науке и просвете. И приватно и јавно није се само на том задржавало, но се тражило, да се такој јакој снази да угледно