Delo

26 Д Е Л О тиментални покрет душе умео снажно одбити и право је ишао своме циљу. Кад је отворио адвокатску канцеларију, сав се њој предао, па ипак, и ако није уживао много симпатија у своје околине, својим је исправним и тачним радом стекао убрзо велику клијентелу, а њом и леп иметак. Није се хтео одмах женити из разлога, јер је знао, да ће тим већи мираз добити, што сам буде више имао, и стога је сву пажњу обраћао на то, да не само што више стече, но и да да видљива знака своме богаству: куповао је куће и земљу, и ако је знао, да, с друге стране, није похвално за адвоката, кад врло брзо дође до богаства, и да из тога разлога многи и прикривају право стање своје. Пошто је мислио, да је већ довољно стекао, како би се препоручио за што већи мираз, то отпоче директно, не хотећи да другима уступа провизију. А отпочео је дабогме с најбогатијом партијом. Али отац девојчин, економ, или што није био добро обавештен о њему, или што му се све то чинило мало, рекао му је, да дипломе не чине срећу у животу. Њему је дабогме врхунац среће била добра „диплома" у грунтовници (и кад је један разуздан младић, с три стотине ланаца, дошао да запроси његову кћер, нашао је да он има „дивну диплому" и дао му је без речи) и није могао ни помислити, да се он и овај кандидат за његова зета не разликују много у ми гљењу, да имају један и исти циљ, и да су им само средства различна. Адвокат је закуцао на друга врата: № 2 по реду богаства. Али ту је било једно размажено чедо, које ни само није знало шта хоће. „Ето, питајте њу“, рекоше му родитељи снебивајући се пред својим дететом, „па како она каже. Ми њу једну имамо, њезина је воља и наша воља“. — „Добро, забележићу вас уз остале“, рекла је нежна јединица, „па кад се још и други јаве, видећу, за кога ћу се одлучити“_ Адвокат је умео собом да влада, поклонио се без речи и отишао. Овде му се списак осветио, али и њој, јер јадна девојка није ни слутила, да је и она такође из списка извађена. Тако је ишло и даље, лицитацијом на мање, час с неким изгледом, час без овога. А истина се за љубав мора рећи, да овај ловац за миразом није био увек одушевљен и оним додатком, што је уз мираз ишао, т. ј. девојком, и да му је у већини случајева врло мило било, што није дошло ни до чега. Али му ипак зато није никако падало на ум, да покуша и обрнутом методом, т. ј. у место да му полазна тачка буде мираз, да пође од девојке. И сад му се одједном, а да ни сам није знао откуд, зау