Delo

БРАЂА КАРАМАЗОВИ 435 ја сутра и не бих отпутовао (али канда ћу сигурно отпутовати), •и кад бисмо се опет некако састали, ипак ти са мном о свим тим темама ни речи! Веома те молим. А у погледу брата Димитрија те такођер нарочито молим да чак и не почињеш разговор никад више, — додаде он наједаред раздражљиво, — све је исцрпено, о свему смо доста говорили... Је ли тако? А ја ћу теби од своје стране за то такођер једно обећање дати: када, око тридесет година, зажелим да „треснем пехар о земљу“, ја ћу ти ипак доћи, да још једаред разговарам с тобом, па ма где ти био... макар чак из Америке, то да знаш. НарочитоЈћу доћи. Врло ће занимљиво бити да и тебе видим у то доба, какав ли ћеш тада бити? Видиш, доста свечано обећање. Него збиља, ми се сад праштамо можда на каквих седам, па и на десет година. Но, иди сад твоме Pater Seraphicus1 — он умире; јер ако умре без тебе, још се можеш ражљутити на мене, што сам те задржао. До виђења! Пољуби ме још једаред, ето тако, а сад иди... Иван се наједаред окрену и пође својим путем, већ не осврћући се. То сад беше налик на оно, кад је јуче отишао од Аљоше ■брат Димитрије, премда је јуче било сасвим на други начин. Чудновата та примедбица пролете као стрелица у тужном уму Аљошином — тужном и жалосном у том тренутку. Он малко застаде и очекну, гледајући за братом. Он однекуд уочи наједаред да брат Иван иде некако у раскорак, и да његово десно раме, кад се састраг гледа, изгледа ниже од левога. Никад он то није пре опажао. Али наједаред се и он окрену и скоро потрча манастиру. Већ се јако смркаваше и њему беше скоро-страшно; нешто растијаше у њему ново, на што он не би могао дати одговора. Подиже се опет као и јуче ветар, и стародревни борови туробно зажубориже око њега, кад он уђе у скитски шумарак. Он скоро трчаше. „Pater Seraphicus“ — откуд је он то име узео — откуд? — севну Аљоши кроз главу. Иване, јадни Иване, кад ли ћу те •опет видети... Ево и скита, Господе! Да, да, то ће он, — то ће ме Pater Seraphicus спасти... од њега, и то за навек!" После се он са великом недоумицом cehao неколико пута у свом животу како је могао он наједаре^, кад се растао са 11ваном, сасвим заборавити на брата Димитрија, кога је јутрос, свега пре неколико сати, наумио био неизоставно пронаћи п пре тога -не одлазити, па макар се те ноћи чак и не враћао у манастнр. 1 Анђеоском Оцу...