Delo

456 Д Е Л О да су те особине одређене унутрашњим лучењима сполне жлезде, нарочитим хормонима. Показало се шта више, да степен пубертета зависи од множине ове излучене супстанце. Ако је мало супстанце, то се појављује само непотпуна мушкост, а ако се веома много налази, тада постаје у неку руку претерана мушкост, која се исказује у нарочитој дивљини и у бесном нагону сексуалном. Ако се код оваквих животиња удали делимице жлезда, то опада мушкост и у спољашњем свом појаву као и у еротичној диспозицији. Унутрашње излучени део полне жлезде делује, дакле, тиме, што изазива физиолошке механизме, који су потребни за стварање секундарних сексуалних особина и доводи до развоја пубертета, и даље тиме, што одржава све ове механизме у свом раду и тиме истраје мушкост и мушка снага за време сексуално способних година на приближно истој висини. Зато је Штајнах раздвојио овај унутрашњи лучећи део полне жлезде од праве полне жлезде и назвао је пубертетном жлездом. У даљем току свога рада испитивао је Штајнах, да ли су пубертетне жлезде код мушких и женских индивидуа исте и дошао је до закључка да нису исте. Ако се жлезде у младих женка пресаде у истодобне мужјаке, којима су јајњаци исечени, то јајњаци, оварији, од женке зарасту, даље расту и остану у мушком телу као трајни орган; у њима се ствара нарочито бујно интерстициално ћелично ткиво, дакле женска пубертетна жлезда. Пубертетне жлезде делују сасвим специфично; оне могу само хомологне, истоимене сексуалне особине изазвати а не противне, хетерологне. Пубертетне жлезде способне су, услед те своје специфичне делатности, да промене првобитни полни правац у индивидуама, у којима су пресађене. Ова промена и обртање мушкости у женскост, као и обратно, ствара се двама процесима, прво спречавањем растења противних (хетерологних) секундарних сексуалних карактера и претварањем индиферентног стања у истоимене (хомологне) секундарне особине. Како се врши претварање мужјака у индивидуе са потпуно женским полним карактером и женском душом, или тако звано фемин ирање? Ово је изведено на младим мишевима и пацовима. Код повећег броја окоћених индивидуа, које су одрасле под истим по-