Delo

470 Д Е Л О равнотеже или онако господовање над Словенима, какво досад. врше Немци и Мађари сами, то нам Хартман не казује, али да он није био човек, који у политици бира средства, показује његов предлог да се пољачке провинције у Немачкој што пре експропријацијом и колонизацијом германизују. То јасно карактерише Хартмана, који не само да је био Немац него и немачки официр,. који се због болести у нози морао одрећи официрске каријере и одао се философији. Да се у Немачкој примењују политичке мисли Хартманове већ десетинама година, показује најбоље колонизацијона и експропријацијона политика у пољским провинцијама. Даље, немачке владе не предузимају никаквих корака против насилног помађаривања Немаца у Угарској, а, затим, не допуштају поправку стања Словена у суседству пре него што сврше посао са својим Пољацима. Слушали смо да су до скора (можда и до данас) Немци давали осетити и знати Русима, да ће васпостављање пољачког Устава у руском делу Пољске сматрати за casus belli, а јамачно је и претварање Аустрије у федерацију држава са задовољавањем аустријских Словена casus foederis, можда и што више. Биће баш да је Немачка главна сметња претварању Двојне Монархије у федерацију и тешко да не би она пре пристала и на деобу Аустрије него на претварање њено у федерацију слободних народа и то не само зато, што би оно омело германизацију немачких Пољака, него још више зато, што би имало за последицу још брже опадање Немства у Аустрији. Најпосле примљен је у Немачкој и предлог Хартманов о удружењу Немаца, Мађара и Румуна против Словена. То показује — покушај грофа Тисе да склопи пакт са Румунима. Како се није испунило очекивање Хартманово да ће се пријатељском политиком према Словенима Србија и Румунија привући да у ком било облику приступе „Источном Царству", шта више како је и у Бечу и у Берлину после великих догађаја на Балкану Србија за увек изостављена из тог рачуна, у толико се већи труд стао улагати у то, да се Румунија задобије за Тројни Савез. Она је додуше узањ већ била, али у одсудном моменту велике балканске кризе не осврћући се на захтеве дотадашњих пријатеља она је потражила своје природно место међу балканским народима, који нису од ње јачи, да не би при подели плена остала празних шака. Румуни су, изгледа, за времена осетили, да је савез малих са великима обично societas leonina. Кога су Немци од Ту-