Delo

46 Д Е Л 0 тава река одмах код Сондерхигла спроведе у њега до фабрике, ту да пада са 28 метара опет у вештачки рукав, који је одводи поново у старо корито. Предрачун је био на милијоне, али је пад давао 500.000 коњских снага. Брезлмајер се више уплашио од нацрта но од огромних трошкова. „То је немогуће. Зар на тим чачкалицама ви да преносите једну бесну реку?“ И заиста се човек мора најежити кад види мој нацрт. Километар и по, у импозантној параболи, диже се, шест метара дубоко, тешко вештачко корито на двеста и једанаес парних ступова, који су тањи од мене у пасу, а најнижи четир, док су на крају високи 32 метра. „То је апсурд, то је хистерија! — узвикивао је стари —Ја не бих смео проћи испод једног свода ни кад је корито празно!" Ја сам се смејао, али сам извео, да поднесемо оферт. Он је пристао, јер је био уверен да га неће примити. И примише га. На наговор младог Блајхграма. Брезлмајер је био поражен. А ја сам сам, морам признати, претрнуо. Брезлмајер ме је питао трипута: — „примате ли потпуну одговорност?“ — Примам! И почели смо радити. Послове је водио Кеслер, који је веровао мени, јер и његова је памет била против. Осећао је да је у питању велики принцип, испит зрелости мога бетона, и хтео је да учествује у његовом тријумфу. Али имао сам и с њим тешких часова. Сваки час ми је телеграфисао с очајним преклињањем да нешто неће бити добро. Кад је скелет био готов, и кад су се ступови слили, радници и пучина из околних села дигоше будаке. Побунише се и не хтедоше даље радити на самом кориту и сводовима. „Срушиће се, срушиће се!“ Једва сам успео охрабрити Кеслера, а он је једва натерао раднике да наставе. И онда сам добио опет очајан позив од Кеслера: „Дођите одмах, пуца!“ Био сам на ивици самоубиства. Али сам слутио, да су криви изводитељи, а не ја. Под неким изговором отпутујем онамо. Ишао сам сам. Нисам смео ником поверити ко сам. Преобучен, дигнуте огрлице приближавао сам се, а груди су ми се дизале кад сам угледао хиљаду радника који врве и раде на колосалној мојој замисли, која се пружила као монструозна стонога, с крестом, големих, преисторијских зауруса.