Delo

60 Д Е Л О Али су први даљи кораци његови показали, да је оно место у циркуларној ноти — о проширењу граница државннх уобичајена дипломатска хипокризија, јер се, на против, гроф Андраши одмах дао на посао, да накнади губитке Аустрије добијањем нових крајева овамо на Истоку. Он је то могао у споразуму с Русијом или противу воље Русије, — мирним путем или ратом. И за један и други пут требало је бити у пријатељству с Немачком и Енглеском. С Немачком је већ ствар била напред утанчана, јер је Андраши важио хао највећи поборник савеза с њом. Енплеска политика била је — не дати Русији, да осваја на Балкану, те се у многоме слагала с намерама Андрашијевим. Остало је — да се покуша с Русијом изравнати могућност споразума за заједничку политику на Истоку. А то није била лака ствар. Русија још није заборавила незахвалност аустријску и није могла преболети ударце, које јој и Аустрија задала учествујући у закључењу париског мира (1856 г.), чије су одредбе тако тешко вређале интересе руске и осетљивост руску. Сем тога, гроф Андраши важио је као непријатељ Руса. Као Маџар и патриота, држало се, да он не може Русима опростити Вилагош (1849) и да их из дубине душе мрзи. Тако је и кнез Горчаков држао о Андрашију. Да их приближи и боље упозна, Андрашија и Горчакова, узео је на себе кнез Бизмарк, а помогли су и нови сарадници на спољњој политици аустријској — јер је нови министар измењао одмах посланике, поставивши у Петрограду барона Лангенау, у Лондону грофа Бајста, свога претходника, а у Паризу грофа Апоњија. Није био лак посао изгладити неповерење између руског канцелара и Андрашија. Низ сумњи и тешкоћа стајале су између њих. Горчаков није крио да зебе од аустријских тежњи, да се територијално повећа монархија на наш рачун, Србије и Босне Бизмарк је био толико искрен, да није хтео порицати „оправданост“ такве тежње, указујући Горчакову на карту балканског полуострва, која просто мами Аустрију да се „заокругли“. Друго питање — које је изазивало неповерење руско, било је нољско. Тада се баш давала већа аутономија Галицији, што је у Русији учинило рђав утисак, јер су се бојали да ће то одјекнути међу Пољацима у Русији, који би, природно, стога симпатисали Аустрији. Међу тим су му ту сами Пољаци олакшали, који се не споразумеше с бечком владом и предлог о аутономији би одложен. Али најважније спорно питање било је балканско. Вајка-