Delo

312 Д Е Л U тражи и средства за њихово сузбијање. Чим се констатује болест и њезини узроци, одмах се јавља и потреба за терапијом, за лечењем и према социалној етнологији болести јавља се социална профилска терапија и хигијена ради спречавања, лечења и сузбијања социалних узрока болести. Социална медицина има задатак не само да испитује социалне узроке болести; она мора да тражи и изналази и медицијкско-социална средства и мере, којима he штетне узроке отклањати, спречавати их или бар ублажавати њихово дејство. И као год што се социално-етнолошки узроци болести налазе у економским положајима појединаца и класа, тако и социална терапија налази своје методе лечења у социалним установама и напорима за сузбијање тих штетних узрока, Према томе за лечење социалних зала немоћан је сам лекар. Он те социалне етнолошке узроке болести најлакше и најбоље може да упозна и испита; али за терапију потребна је сарадња целог друштва: и државе и општине и приватне сарадње. Држава мора законима да заштити све материјално слабе од свега, што црпе преко мере њихову снагу. Законодавством мора да се спречава дегенерација народне снаге, ширење болести, законодавством морају да се ублажавају, no могућству, и сасвим отклањају сви узроци, који изазивају рушење и опадање народног здравља. Природна је ствар да ову заштиту потребује на првом месту радничка класа, јер је радничка класа у највећем степену самим својим положајем изложена свима здравственим шкодљивостима. Ну није само потребно донети закон у овом смислу. Држава и општина имају да се старају да се ови закони тачно испуњују. Поред овога држава има да се стара за подизање нарочитих институција с једне стране за ублажавање свих зала која потичу из социалног положаја, с друге стране [за испитивање социалних узрока болести. Ето о тим проблемима говори исцрпно и с фактима ова књига. Има три дела. У првом чланку, у уводу, говори у опште о проблемима, који ће се расправљати. У другом чланку говори се о основама статистике болести и смртности. Статистика је најважнији постулат социалне медицине; најглавнији доказни материјал за социалну медицину пружа статистика. Најглавнији статистички материјал дају болнице и болесничке касе, а и осигуравајућа друштва. Други део књиге излаже социалну етнологију болести. Он