Delo

460 Д Е Л 0 поред врлина, има и мана и да, поред мана, има и врлина; жели, треће, да обрати пажњу читаоцу на извесна, добра или рђава, места која је он у читању, може бити, превидео и да, врх свега, на>чи српског читаоца како се чита једно књижевно дело. III У роду српском било је критичара у чијим су делима читаоци налазили куд и камо више забаве него у делима г. Богдана Поповића. Али, ко год је што хтео да научи, он је ипак морао да оде код г. Богдана Поповића. И то је сасвим природно. Г. Богдан Поповић није фељтонист, није пригодни писац којем је свака прилика добро дошла да покаже како бљешти његов дух, да се као жонглер или као Готје, размеће својом виртуозном стилистиком („Ја своје реченице бацам у вис и ма како их бацио, оне, као мачке, падају на ноге“), да се, као литерарни скоројевић, ребри новим обртима и да се, као литерарни сноб, горди новим епитетима, сјајним као шљокице али и драгоценим као шљокице. И кад говори и кад пише, он не тежи да згране необавештеног. Он говори и пише о самој ствари ствари ради, тражи суштину ствари, служи самој ствари. Он никад не иде за модом. Он иде увек само за својом душом и за својим разумом. Он, ма како то чудно изгледало, није створио своју школу, јер присталице његове личности знају врло добро да пут, којим г. Богдан Поповић иде, не води брзо слави. Други критичари били су забавнији и занимљивији од њега. Али, њега таква забава и таква занимљивост није никада привлачила. ГБега је сасвим нешто друго привлачило. Он је хтео увек да поучи, хтео је увек да буде правичан. И у томе је увек и успео. А те две особине нису, у Србији, никада биле ни популарне ни забавне. У нас се од критичара, обично, не захтева анализа импресија. Од њега се, већином због умне лености, тражи општи утисак једнога дела, тражи се само импресија од тога дела. Импресионистичка критика се у нас, тако, под утицајима читалаца који воле готова, али не и образложена, мишљења, извргла у један засебит род критике која је, донекле, подсећала на импресионистичку критику у Европи. Тај рђаво схваћени или рђаво примењени импресионизам, којем ваља тражити порекла у једном непризнатом литерарном еготизму, морао је, доследно, одвести до крајњег субјективизма. Сваки критичар, пишући критику на једно књижевно или уметничко дело, пише, на крају крајева, о