Delo

466 Д Е Л 0 II Г. Dr. Милан Тодоровић, секретар Министарства Народне Привреде и члан комисије за трговину, радиност и саобраћај, задржао се у свом извештају на спољашњој трговини присајеједињених области. Г. Тодоровић. служећи се званичном турском статистиком, колико о њој може бити говора, извештајима страних консула, од којих истиче ваљаност извештаја немачких и аустриских консула, и резултатима своје личне анкете, даје једну прегледну статистику увоза и извоза ових крајева, док су они били под турским режимом. Највише се увозило вунене, памучне и свилене тканине, метала, брашна, шећера, коже и израда од ње, хемијских производа, од којих је у већини сапун, цереалија, пиринча и т. д. Велики увоз цереалија и брашна објашњава се оскудицом унутрашњих путева, великих млинова, а увоз пиринча добрим квалитетом кочанског пиринча, који се извози у иностранство, а одатле се увози јевтинији пиринач. Најјачи је увозник Аустро-Угарска, на коју пада добра четвртина увоза: колонијал и текстилна роба. За њом долази Немачка, која у последње време јако потискује Аустрију, јер немачки индустријалци поклањају већу пажњу захтевима потрошача и предусретљиви су у кредиту. Немачка увози поглавито метале т. ј. све гвоздене израде и ситне израде од тканине. Србија увози шећер, брашно, пиво и ужарију. Највећи део увозне трговине иде воденим путем, преко Солуна. Од аустро-угарске робе се најчешће служи сувим путем шећер. У извозу највише је заступљен опијум и маково семе, па онда долази дуван, воће, где грожђе заузима две трећине вредности, кокони, суве коже, цереалије, стока, највише овце, пиринач и друго. Вредност извоза зависи од добре или рђаве године, те су велика варирања у величини годишњег извоза. Г. Тодоровић наводи средњу цифру извоза: 27,595.000, а увоза 51,547.000. Ово није велика сума кад се узме на ум да новоослобођене области заузимају 43—44.000 квадратних километара. Разлог је томе прво слаба насељеност. На том простору, који је готово толики као досадања територија Србије, нема више од 1.200.000 становника. Потрошачку снагу становништва чине великопоседници, затим трговци, занатлије и чиновници. Великопоседници, који држе готово све непокретно земљиште у новим областима, по правилу муслимани, не живе на свом имању, већ по великим варошима ван наше територије. Они који остају у земљи троше