Đaci i socijalizam : predavanje držano na javnom skupu studenata u Berlinu 14.(3.) decembra 1897 god. : sa dodatkom O đačkim pokretima u Srbiji

г а прерађује природну детињу моћ схватања У наро* читом правцу, значајном не еамо за љега као пндивидуду, као дичност у борбп за опстанак, већ п као држављанина —то не може нпко иоридати. Тако je Д ,еа университетом. Велш;е Шкоде еу птшравни заводд .за јавне раднпке, који ћеГнекада играти чоћну п чак аресудну удогу. Да тада полптика додази на прво место, ,вац сваке je еумње. Узмимо, на пример, университетске ■орофееоре историје; нпко не можв тврдити да они немају евоје убеђење и одређен политички правад по коме предају. На унивврситету се сме водитц немачко-национална, хришћанско-водијална и анти.семитска политпка, само не социјалистичка. Тешко ономе који њу води.

Али то показује огромну једностраност у установа, које еу од тако еминентна значаја за цео развитак дашег јавног живота као и развитак појединаца. Унизерситет образује оне људе, којп ће доцније у јавном др кавном животу заузети све важније иоложаје, постати: државним чиновншџша, правозастушшпдша, полпдијски.м чпновнндпма.? еудпјама, вишим учитељима, управницдма ит. д,, и од начина како ова господа миеле :П осећају, зависпће у велпком етедену како ће csojv дужност отправљати и како ће доступати са евојим мзађжма. Свакпм даном доживљујемо најчудноватије ирееуде нашпх судова над еоцијал-демократима п људима из опозиције. II кад би бши дотичди судије потцуно часни ; ипак морају судитп онако као тдто суде.ј То долази отуда што они имају извесно гледиште на живох, ;sбог кога не могу да се ставе у положај оггтуженога који je пред њима, да се уживе у ток мдели, у начин схватања, у одношаје интереса које дотичнж

|Предетавл>а. Због тога оии као државни браниоди захтевају најотрожије казне, као судије изричу их, а као адво:,катд не могу да заступају једног чоиека као тато твеба.

9