Đaci i socijalizam : predavanje držano na javnom skupu studenata u Berlinu 14.(3.) decembra 1897 god. : sa dodatkom O đačkim pokretima u Srbiji

ладало мшпљење да содијалпзам траје докле и младост. долазп и то да данас нема човека, који за себе не ржава право да je п он „некада-" бпо еоцијалиста. Ма да je ренегатство врло честа појава, ипак буржогг ренегати никада не узнетаире толико духове као социлстпчки. И докле содијалисте преко ренегатстава у буржо;им партијама, која су у неку руку права трговина са гелпма,-прелазе мање впше ћутећтт, сматрајући их као клу последиду плиткоће п непсновавости њихпвих начела, ,ле опет буржоазија диже читаву грају за соцпјахистичким чегатима. објављујућп их свету као спас залуталих, из-Iљенпх. Њих je код пас бшо много, гато има својих јаразлога. На првоме месту омладина je примала идеје ■нете са странв/ п олутттевљавала се њттма дртле док je веда ђачким животом Ступајући у живот, она je осетижа ,-у- несагласност иачеђу онога што je у ствари и пнога о би она хтела: јер није било отгр класе, која je једиио особна да првхвпти соцвјал-демократска начела, пијв бпло Унучке класе. ГТоред тот а. ови су људг врло често иапуали сопијализам само зато што нису никада ии зналп шта соцтгјализам.

Та ко je текло tt протекло тп доба борбе и колебатва. i њега се наставжа ово доба т комр ми живвмо и у коуе р омладпна престала да жпвтг јвВншт живетом. Данас вема оних који су се бар као ђацтт одугпрнљавали Светозарем. [аиашњи твп тт тгп своме карактеру и по својим тежиама пуњен je духом буржоаским, ћифтттноктш Његовп гаапови будућности потпуно су практттчнп, овбпљни Данашњп стуna’r матве одговара правом смиглу тр речп вего икада. Он >ље данас познаје пут каквој крчмп него универзвтету ■во за впм већпна од њпх тежи нпје з нап>е нтг учењр. већ етече правр на угледан положај “ Ово мишљење ХерттIPBO о фра#пускттм студентггма данае у потпуности вреди за наше нрликошколце. И кад би хтелп дати твихову веттвч iimy, мп би ттоновплтт ррчп којтша се почиње она класвчна зповеет јрдног .правптељствепог питомда 4 , |-р

Данас je фпзттпномпја Србвје п у погледу економском у погледу полшчтчком Сасвгш друкчија. Стари привредип Iлпди ттрппадају. Новтт ее гтвпр°;7'. ТТрРлет. п р”р£)Д" : л се

33