Đul-Marikina Prikažnja

104

■— А како те тебе, аџпјо, може да бпдне мпло затој твоје унуче, к’да је модроокасто?... у! што ме мрзп на модрп очп! Мене ме па, мори Настасијо, мило, јако ме мило. Модра сп је боја, Сте, аџијо, за фустани, не за очи. Туј се татко сети што је нана казала за оној , п узе та се насмеја пз с’в глас, па впка: Неје, мори Настасијо, преварала сп се, јербо за Фустанп је црвена боја, па зелеиа, па жута, па ђувезлпја, па морава, па пембе, а модра сп је салте за зумбул п за очи. Туј ћаше да пољуби унуче му у око, па се тпке сети што не ваља, та се трже. А ако ти бндне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукла у чешпре баба? Што Кемо онаг, аџпјо? Жене се прпсмејаше н узеше да гу бутају, да ћути, нана пак салте сас очп на њума, а татко не се расрдп но се па насмеја п впка: Е, нпшто, Настаспјо: за тој ме баш пч неје стра’. Јербо сас бој п сас очп Фрљнја се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се Фрљп: покојному Ђуре Сотпраћевому, деда бе’у муСтаћи еееј! у мене, да прошћа-