Đul-Marikina Prikažnja

48

Мој прнјетељ! Чорбаџија!... Он чорбаџпја, а ја?... Шопа лп ме прајп, симсиле му погано !... Што сам ја? Ели сам коњ, елп вол ? Аџија ли сам, могарац ли сам ? Да ли ми пак пријетељ мнслеше да сам Шоп, ели Бугарин, па за тој ми прати на девојче ђирит сапун ? А ? Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, максуз чорбаџпје мерпшљав сапун но ђирит ? А ? Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но ће се мије. А?... Овој си је једно, а друго... Бесрамник. Срам га било, да би га! Друго је овој: Јутроске узеја човек... Море какав човек! Он неје човек, неје пријетељ. Тражија сам прпјетеља, па си га најдо бата!... Ка ка ка ка!... Ете јутроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турпја вараклпсане главице црни лук!... Црнп лук! Ја сТа јабуке око Мптров дан, јанпкад! Црнп лук! (ту узе та се прекрсти). Чули ли сте овој, људп, крисјани, нпгде у Турцн, у Еврејп, ја берем у Цпгани?... А?! За сапун не знамо заш’... За црнп лук... Како тој'?... Белки глумац... Вија је зар пијан, збору онпја тројнца плауће. Глумац !... Ајде, белкп глумац. Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, прнјете-