Đul-Marikina Prikažnja

58

Идп, аџијо, та доведи девојче; да га питам заш’ неће. Како ћу да га доведем, Господине, к’да неје дом’ ? Нема ми га девојче нпгде. У Евреји лп је, у Турци лп је нема га!... Ама и да га има, заш’ ? Нема вољу за Димитрија, па тој... Ђоша, слушајећи, рекнуја му да л’же. Туј тп се Фатили , напрајплп једну кавгу, манп се! А ја истина несам била дом’ : татко ми, к’да га впкнуше у Господина, рече та ме сакуташе у комшилак. Имајећп стра’ да га Господпн нпкако не обрне, сас Ђошу не помпрн, неје казаја прп Господпна ни за ђирит нп за лук ни за черкез, ного Ј т зеја да л'же дек божном ја нећу, немам вол>з г за бећара. Излагаја га, јербо је чз т ја дек Господин не дава да се узимају зориле. Онаг се обрнз г ја Ђоша та на Господина: Овој се, Господине, онодило п докарало на лошо. Ете к’да аџп-Костадпн овакој напрајп, што ћу ја сТа? У кућз т мп је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчпке, бре глумац... Да прошћаваш, Господине, сао онолпко месо, што ми је у кућз т , ш’ ћу ? Господин се мало помислеја, па тнке;