Đul-Marikina Prikažnja

очи му пак снтачке, зелене како у мачора, па салте видру. II он се брпчеше, како и татко мп, а носеше се како другп старцп Нпшлије, максуз онпја којп су иотако. Дајма је на човане чешире сас голем тур; горе на шарену антерпју, у делнпцп басмену, у недељски п добрп дни гпзију, озгор на Фермене ели ћурче; с’г беше на џубе. Никад ми ништо овај кпр - Тодорча не беше учпнија, а нпшто га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка. 8 К’д дојде у нас сас гости, друсто му, на Божић елп Велпг-дан, па ме викне да ми даде десет паре елп испод појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра. И т’га при вечер к’д га кроз пенџер видо, ја се дори устресо. А сам Господ знаје заш’ се устресо. Рече татку мп честпто, и каза што неје могаја попре : од зорз г је, вика, у лојзе, па с’га се отутке врћа. Впка честито, шушка и узе та трепка, трепка, чека одговор од татка ми за честитање. - Иди та кажи честито на Ђошу, не на мене, вика татко ми, и узе ништо кротко,

8 Мала.

65