Đul-Marikina Prikažnja

73

II таман. впка,, аџпке, и њега си ј.е пме Дшштрије, та да сп неје жал Марију за онога. Збори татко. а Ја не турам уво при врата а све чујем: тол ко вика, Да л’ па максуз впкаше, е га би ја чула што сп је момче п јако убаво п добро, не знам. Тпке на тој ми приличе. А ја кад овој чу, узе п да се чудпм и да мпслим: „Полеј, полеј ! Татко Те ме баш истпна удава! Шега га је мило за Миту Таурпнога, тој сп је доста: за мој милос’ пч не бригне! Куде сам па ја за удавање ?! Д’ пдем за Миту а у мисал сас Дпмптрпја да се мајем. Неје. Ја си несам за другога. Ја сам сп салте за Димптрија." Такој сп сама у мој памет мислешем. А пстина: сас Дпмптрија сам бпла дајма. 6 Сас Димитрпја легашем (у мпсал;, сас Димитрија спијешем па у мисал), за Дпмитрија снијешем; сас Димитрија одешем, сас Димитрпја зборешем, и Димитрију казујешем кол’ко ме мпло за њег’, и кол ко ме жал... II к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко дете заплака, и зарима, п туцам се у главу, у груди исто како онуј вечер к’да ми се свадба растури. „Да ме удаде за Миту

6 Непрестано.