Đul-Marikina Prikažnja

89

А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половпн сат па ће акшам, 13 к’да ое чаршија затвара п к’да ће Мнта да дојде од дућан на вечеру. Појдо по онуја, тресем се, па тпке мп се учини како да ме Мита жално викну: Марпјооо ! та једнаг чучну на траву, покрп лице сас руке и ста да онаја ме дпза, впка да идем тпке свекрва ми... К’д дојде, Бошке! Несам чула ни каппџик, нп па одење... Дорп одлете та тури чивију, па т’г онуја сас једну руку Фати а сас другу сас баступ (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и узе се отима, бега... Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: „Кучко! Могариде! Искаш ми кућу посмешпш; искаш мп сина ражалиш... Какав би ти Фустан даја Димитрпје, не знам, а од мене еве ти модар па сас зелене грањкеА Ооб! Ашкосум, Ђуринице! узвикну домаћица задовољно. А аџи - Настасија прпхвати; Аферим, и Бог. да те прости, Ђуринице!... Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу по чашку лимонију. Право је, аџп-Настасијо! А виће си је и време за ракију.

13 Вече.