Dobojski list

Osnovna pitanja državnog budžeta za 1947 god.

Kabo svabo dobro vodeno j 1domećinstvo, svaho preduseće.i ili radnja mora imati svoi una- j v pred odredeni plan rada га jed- r no određeno vrijeme. tabo i з država bao Ijudsba aajednica; t sa svojim ainogobrojnim i rak anovrsnirn aadalcima, mora ima-, i tf fasnu perspebtivu o svojim s potrebama, bao i sredstvima га išvođenje svih njenih radova. r Državni budšet i nije ništa c drugo do u novcu israđen dr- з žavni program rada н a jednu go- 1 dinu dana i ovaf program mo- I ra đa sadrži i novčana sredstva s za nfegovo izvršenie. U njega se s sa jedne slrane stiču svi državni t prihodi ma i= bog izvora po- < ticali, a sa druge slrane bro= ( njega se ti prihodl raspoređuju г za sve državne potrebe Narod- ; no predstavništvo odlučuje babo! j 0 svim izvorima i načinima pri-;, biranfa prlhoda tabo i o raspo- , ređivan'u tih prihoda на mno- , goslrane dršavne rashođe. Odo- , bravanfe čitavog plana ili svih : planova vlade stvar je Narodne , sbupštine. Budžet је ogledao [ ј politibe jedne vlade. Naša današnja slvarnost u privrednom ražvitbu naše nove 1 , jugoslavije, i do sada postignuti j recultafi. nužno su Hdhljevali da . se izvrše borjenite promjenc u , našcm dosadašnjem finansijbom ( sistemu. Opšte dršavni budšet], на 1947 g., u čiji sastav ulazejj svi budšeti od mjesnih narodnih I j odbora pa do Savesne vlade, , imaju se \z osnova promijejiifi. < Obzirom na plansbi barabtcr . naše privrede, boji se usmerava ; 1 odreduje opšte - dršavnim j privrednim planom, opšte-drša-11 vni budšet ne moše i ne smiie) ] više da ostane samo budžet dršavne administracije. babo le j to do sada bilo. Budšet u buduće mora da predstavlja finansijsbi [ | plan cielobupnog sebtora dr- ; , šavne privrede i u njemu mo- j raju biti pobazana sva naša na-,' stojanja u unapređeniu privredeOsim rashoda га finansiranie privrede i administracije u priiedlog budžeta на 1947 g. ima, da uđu rashodi obnove i investiciia. Kod sastava prijedloga bu- , džeta narodni odbori treba da \ predvide sve potrebe beč bojih j se ne može biti. Sve se mora . predviditi, jer übuduće neće i biti budžefirania van budšeta. | Pri ovim predviđanjima treba . imatl u vidu osnovno, da po- ј lazni uslov на uspješno i pravilno finansiranie pretstavlja sa- ; stav realnog i uravnoteženog bu- . dšeta. Zdravo finansiranje на- , hti)eva uravnotešenje prihoda [ i rashoda. Budšetsba ravnoteža ne smije. biti formalna i fiblivna; , опа mora biti stvarna i istinita, . pa le stoga i potrebno dovesti ' sve rashode u sblad sa slvarnim današniim finansiisbim mogu- 1 ćnostima, jer se samo na faj j način moše poslići stabilisaciia dršavnih finansila. Prema tome [ Ireba biti sbroman u budšet- 1 sbim predviđaniima i rubovoditi 1 sa naivećom Štednjom. Predvidlf[ treba samo ono što je naj- 1 nuznile i najpotrebnije i što se ] roože uradlti u iednoi buđžet- i sboi godini po predviđenom pla- ' nu. iz toga sliiedi da su glavni ■ elementi u budšetiranlu; stroga 1 i racionalna štednia u rashodima, brišno rubovanje narodnom imovinom ma u hom vidu ; se ona nalazila, blagovremeno i savjesno pribiranje рогега i ; osfalfh dršavnih prihoda, pa- i niefno rubovođenie dršavnim ■ »rlvrednim predUHećima i ima- . nlfnta, svahodnevna evidenci)a i i

[ bontrola svih dršavnih rashoda i prihoda, babo bi se oravovremeno moglo intervenisab lamo gdje. 'se pohašu rdavi reј Hultali. slroga bonlrola nad či- j | tavim finansijsbirn poslovanjem i j ! gaHdinstvom, puna budžetsha i ј ] uopšte finansijsba disciplina bod I ! svih organa državne uprave. I U smislu našeg oošteg Habona o narodnim odborima tendencija ie da opšte-državni budšet на 1947 g. bude decentraliHOvan. Budšetiranje se vrši po horinonfalnom i vertibalnom si- 1 slemu. Horizontalni sistem је onaj sistem boji se budžetira sa vlastitim sredstvima, a veriihalni se budšetira pomoću sredslava višili organa narod. vlasli. I pored toga što je sve jača i organiHOvanija inmjena dobara prebo dršavnog i Hadrušnog sehtora privrede i veća bupovna moć Sirobih паjrodnih masa, još ni iHdaleba i ne mogu se labo brso da opojrave nastradali brajevi naše j zemlie i manje postradali da 1 pomognu pasivne i postradale | brajeve u prihodima za pobriće j | mnogobrojnih rashoda obnove. imajući u vidu sve ovo nameće se potreba da se jače гаinferesufemo unapređenjem pri-1 vrede dobojsbog obruga bao : glavnog uslova на slvaranie јаI čih finansiisbih sredstava га obInovu i iHgradnju. Dobojsbi o! brug ima vrlo dobre uslove на ! |ab razvoi svih grana narodne jprivrede. Privredna bogatstva su veliba i glavne grane privrede su: voćarstvo, šumarslvo. Hemljoradnja i stočarstvo. Ova) hrai obilule raznovrsnim rudnim bogatstvima boja nisu još u cjeilosti ispilana. Grad Doboj је privredni. ebonomsbi i saobraćajni centar cijelog obruga i predvidenom iHgradniom širobotračne šeljezničbe mreše гагviće se u velihu varoš, boja će

Ida odigra vidnu ulogu u privrednom šivotu Bosne i Hercegovine. Za rasvoj Doboja нпаčajno ie osnivanje Obrušnog dršavnog pfeduneća hombinoj vanih radionica. Isto tabo u | blizini Doboja osposobiće se u | najhraće vrijeme veliba c glana i crepana, hoia ćc moći нас!оvoljiti polrebe ingradnje Dobojja. U Doboju će u 1947 g. bilij veliha gradevna djelatnost. Iгgradiće se.- zgrada Ohrušncg i | Sresbog narodnog odbora, o- j brušna bolnica, gimna=iia sa inlernatom, trgovačba abademiia, srednia tehničha šbola, j šegrtsbi dcm, desetine novihj 1 stanbenih Hgrada на radnibe i | ! | namiešlenibe i mnogo drugih | dršavnih i privatnih obiebata. j Već su udareni temelji fabribe j на preradu voća i povrća sa j 1 velihim hapaciteiom proiHVod- j 1 nie. Narodne vlasli osiguravaju j broH budžel sredstva na plan-; ; sboi proiHvodnji sadnica на po- j 1 većanje produbcije suovina на ovo velibo preduHeće. Prema 1 lome nastaće u našem braju j preorilenlacija u poljoprivredi od boje će naš nemljoradnib j imati velibe boristi. Pred našom plansbom bomisijom на Bosnu i Hercegovinu stoji elaborat o iHgradnji fabribe budelje i lana na Banii Vrućici bod Teslića. Вапја Vrućica j ima radioabtivnu vodu boja sadrši Hnatan procenat ugljične biseline. Piife nebolibo godina , vršena је oroba sa biseljenjem , budelje i lana u ovoi vodi. Re. Hultafi toga ispitivanja pobanali j su da bi bvalitef proizvodnie . nadmašio na svijelu pOHnatu proizvodnju napuljsbog i bo| lonjsbog lana i budelie u Italiji. i Da bi li planovi obnove i i*. gradnje, babo u našem ohrugu, . taho i u ciieloi Hemlji usplešno ј I na vrijeme bili izvršeni, savii si pored oslalog i od pravilnog . sastava buđšeta, bao i od nje. govog potpunog ostvarenja. ■ B. Galijašević, povjercnih ONO-a.

Naše zadrugarstvo

U našem obrugu postoji jaba zadrušna mreša. boia је obuhvalila širobe narodne slojeve. Od 531.000 stanovniba, bolibo broji doboisbi obrug. obuhvaćeno је u Hadruge 281.350 što iznosi prebo 85%. Na područlu i obruga ima 106 seljačbo-na-j bavliačbih Hadruga, 12 radničboi službeničbih nabavljačbo - poi trošačbih. 4 radne poljoprij vredne, 2 cipelarsbe, 1 brolačba j i 1 pčelarsba zadruga, što übupjno innosi 126 Hadruga. Pored | toga postoji Obrušni zadruani j savez Sđ sjedištem u Doboiu ji 11 sresbih zadrušnih saveza ј sa sjedištima u sresbim mjestima. jGlavna aadaća Obrušnog гаjdrušnog saveaa je osnivanje jsreshih zadrušnih savesa i njij hovo osposobljavanje на samoj stalan rad. Pošto su sresbi наjdrušni saveai osnovani u svim srezovima u našem ohrugu, toj uglavnom prestaje funbcija Obrušnog saveaa, boii do nove godine treba da libviđira sa poslovanjem. Zato sreshi гаdrušni savezi moraju da se potpuno osamoslale u radu, moraju da pcvežu rad zadruga na svoiim sreHOvima i da odslrane sve grešhe i nedoslatbe u dosadašnjem radu Hadruga. Übratbo moraju postati pravi privredni centri svoga згена. Do sada stvar ne stoji tabo, jer od II sresbih Hadrušnih savena ovog obruga iaču abtivnost u radu na Hadrušnom polju pobanuiu sreHovi: Gračanica, Bos. Brod. Teslić, Zavidović i Odžab, dob na ostalim sreHovima ue postoii u tom pogleđu dovoljno abtivnosfi. Kad u cjelosli promatramo rad Hadruga na našem obrugu onda vidimo, da se sboro сје-

a lobupno snabdievanje naroda - vrši prebo Hadruga. Medulim, ;. seljačbe nabavljačbo-potrošačз be zadruge nisu sveslrano raHvile - svoje poslovanje. Njihov. zadaз tabnijesamo u tome. da snabii i djevaju svofe potrošače, nego da - j i seljab prebo svoje zadruge u-1 novčava svoje proizvode. Usl|«d - mladog i neisbusnog ruhovod■ stva u mnogim našim zadrugama a a i usljed nedovoljne bontrole ■ od strane Hadrugara nad radom zadrušnih odbora posloje bod 11 naših zadruga slabosti, boje bi 11 se mogle i morale što prije ota bloniti. Još ima zadruga bo(e ne '■ vode sve potrebne i propisane ' Hadrušne bniige bes bojih nema “ pravilnog i preglednog Hadrušnog poslovania. Nadalje ne postoji usba i jaha povezanost iHmeđu seljačbih iradničbo-slušbeničbih Hadruga, boja bi s jedne strane omogućila prodaiu e proizvoda zadrugara sa sela. a a sa druge strane pružila bi mogućnosl lahšeg snabdjevanja radniba i služDeniba šivotnini . namirnicama. a Sreshi zadružni savesi moe raju nastojati da se u najbraće .. vrijeme osamostale i abtivizira- ju. Artible potrebne sadrugari. та treba pronalaHili i nabav:! Ijati 1н prve rube nastojeći na 1 svat>i način izbleći posrednibe. ;j Protiv svih mogućih grešaba i a nedostataba l'-eba se uporno - boriti. Samo na taj način гаI. drušni rad u svim srezovima г ovog obruga postaće šivlji i - abtivniji. zadrugarslvo će breз nuti jače naprijed, te će u pofpunosti odigrali onu ulogu u з našem privrednom šivolu hoja .1 mu je i namjeniena. I.H.

Stvaranje stručnog kadra u poljoprivredi

Narodne vlasti poblaniaju stru- i ć čnom šbolstvu punu pašnju. To c ie sasvim raHumljivo i pravilno,; i jer se osjeća veliba osbudica u t stručnim badrovima. Osim toga, ] t broj stručnih šbola bo(e su pos-! ( lojale u Bosni i Hercegovini на 1 r vrijeme nenarodnih režima bio « је očajno malen. i labc је i u staroi Jugoslaviji t bilo jabc malo stručnih šbola < naročito u Bosni i Hercegovini, ' sa njihovim otvaraniem i os-1 c posobliavanjern nije se šurilo- j i To je u oslalom barabteristična [ odliba bivših nenarodnih re- r šima na svabom polju, pa i na j' polju stvaranja stručnih bad- j rova. Zivotne potrebe širohih j š radnih slojeva uv)eb su izigra- j I vane, abo nibabo drubčije a ' ono vječnim Hatezanjem i odu- t govlačenjem njihovog pravil- š nog rješenja. Kao što ie osbudica stručnog * badra pogodlla ostale grane privrede, laho isto је pogodila c i našu poljoprivredu. Вгн ган- r voj savremene polioprivrede c bod nas boči baš nedovoljan r brol poljoprivrednih stručnjaba. i Da bi se to pitanje šlo prije r pravilno rješilo Ministarstvo po- 1 Ijoprivrede prišlo je otvaranfu r niših i sređnjih poljoprivrednih šbola gdie god je на to bilo s uslova. Sada, na primjer, na r području B. i li imamo 4 sre- ? dnje i 8 nižilr poljoprivrednih šbola, a osim toga su otvorene b

1 3 niše poljoprivredno-domaj ćinshe šbole га osposobliavanje J ženshog stručnog badra, boji : treba da odigra značajnu ulogu | u pobollšaniu iivota našeg sela. Od navedenih 12 poljoprivred] nih šbola na području dobojsbog obruga ima jedna srednia i dvije niše poljoprivredne šbole. Srednja polioprivredna šhola olvorena је u Derventi, boja le već istabla bonburs на pri(em djaba, a niše šbole su uTešnju I i Maglaju. Šbola u Tešnju otpočinje sa radom 1 obfobra, a [u nišoj poljoprivrednoj šboli u j Maglaju odršavaju se Havršni ; ispiti đabe, boji su već prošle j šholshe godine pohađali tu šbojlu. Rodilelji, čija djeca ispunjaj vaju uslove raspisanog bonbursa, treba da dostave molbe što pri|e, jer nasfava u ovim šbolama počin|e početbom ohtobra. Osim toga osnovana su i tri dršavna ugledna poljoprivredna imanja. Savremenim obrađivaniem zemlie na tim imanii- j ma nemlioradnici toga hraja 1 imaće Hgodnu prilibu da stebnu nova znanla, bo)a će imdobroj; doći на unapreclenje svo(ih ima- , nja. U stočarsbim i voćarsbim , brajevima seljaci će broz rad , stočarshih i voćarsbih stanica moći da unaprede stočarstvo i | voćarstvo. Za osposobllavanje sfručnog j badra na polju mehaniHacije 11

naše poljoprivrede postoji на n sada Irabforsbi tečaj, a predvi- b da se osnivanie trabtorshe šbole j г u boju bi se primali svršeni đa- r ci niših poljoprivrednih šbola. 1н svega ovoga vidi se bolibo (li pašnie i nastojanja ulažu naše! 7 | narodne vlasti da bi se što pri-) p je osposobio potreban stručnijv jbadar upoljoprivredi. K. jh

фИСКУЛТУРА

Okružno nogometno prvenstvo

Dne 22. IX. odigrano |е VII. j bolo obrušnog nogometnog prvenstva. Prema prispjelim izvještajima ulabmice su završene slijcdećim reHultatima: Borac—l Polet 1:2; Udarnib Orlovib |

.| 5: I ; Krivaja—Jcdinsfvo 1: 1 ; - I.lajdub—Crvena ZvijeHda 0:0: - ŽelieHničar— Sloga Doboi 0:1; ; Bratstvo—Sloga Modriča 4 :0. -1 Nabon ovoga bola stanje na г I prvenstvenoi fablici je sledeće;

1 Sloga Doboj 7 61 0 22:2 13 2 Polet Brod 7 52 0 52:5 12 SC. Zvjezda Maglaj 7 32 2 12:7 s 4 Borac Derventa 7 40 3 14:12 s 5 Krivaja Zavidovići 7 322 15.14 8 6 Brafsfvo Gračanica 7 31 3 22; 14 7 7 Jedinstvo Odšab 7 313 10:15 7 8 Sloga Modriča 7 31 5 10:22 7 9 JJajduh Sijehovac 7 22 3 6:7 б 10 ZelJeHničar Brod 7 50 4 15:11 б 11 Udarnib Tešanj 7 10 6 7:31 2 12 Orlovib Zepče 7 00 7 5:25 0

Brojevi znače: igrao, dobio, r nerilešeno. izgubio, dao golova r i primio golova, bodova. r , U B. Brodu, na utabmici 11 Željezničar - Sloga D„ a prema nepotpunim podacima i u Gračanici na ulabmici Bratstvo -1 Sloga M. desili su se nemili in- ! f cidenti i napuštanje lerena odj strane momčadi ŽeljeHničara i j Sloge - Modriča. | ■■ Nadamo se da će Obrušni! £ fisbulturni ođbor energičnim тје- [

rama učiniti braj tabvim i slfčnim iHgredima boji sa današniim fisbulturnim pobrelom nemaju ničeg aa(edničbog.

Prvenstvena utabmica između LSloge" Doboj i „željezničar" !B. Brod odigrana je 22 sepjlembra u Brodu i savršila se reHultafom 1:0 u borist ~Sloge“. Sama igra bila је slaba, a naročifo u prvom poluvremenu, bada ie „Sloga" igrala nepoveјгапо. U drugom poluvremenu osiečala se je laba nadmoćnost j„Sloge". Jedini gol dao је SaJihović. Utabmica ie prebinuta 7 minula prife Havršefba drugog I poluvremena radi nepodvrgajvanja igrača „Željezničara,, od-1 luhama sudije.

Slrana 4.

Vlasnik: Okružni odbor Narodneg fronta, Doboj. — Odeovorni urednik: l.jubovič Miralem, Doboj. - Narodna štamparija, Doboj.

F. D. „ Sloga“ Doboj F. D. „Željezničar“ Brod 1:0