Dositej Obradović u Hopovu

|

210 Доситеј Обрадовић у Хопову

Хопову, него се за њ вели „учитеја у Карловци латинској школи“: као ђакон је, дакле, бпо карловачки ђак. Тамо је научио латински. Компсија која је 11712 г. спровела конекрипцију у Хопову велп за њ: Вазто ХедеКомев засетдов с Сугив Козбев Фасопа. Јабтато подие Ипопат саПсан,“5) Имао је читак рукопис и радо је преписивао; хоповски протоколи су пуни његова рукописа, а књиге његових записа. Има п целих књига писаних његовом руком у хоповекој књижници. До смрти хаџи-захаријине стаповао је код њега у ћелији. Утицај овога калуђера па Доситеја био је добар, те ће о њему бити још речи ') Пареклиснарх Јоаникије Јоановић блпо је родом па Бођана. („А ти, оче Јанићије, пи тако си параклисара“, рекао је пгуман Теодор при првом сусрету са Доситејем: он је то тачно запамтио п забележпо у својој автобијографији). Још као дете је Јоаникије

5) Убамле УШ стр. 9.

7 Кад је Доситеј отишао из Хопова, 24 авг. 1762 био је Василије постављен за намесника, затим још две год. узастопце: али 15 дец. 1764 га митрополит скине, јер је писао шпемо ексарху Данилу без знања пгумана и остале братије

(уз ове речи додао је у Сабор. Прот. Василије: „се пе,

петина“). Опет је намесник 20 јан. 1167 године, а 1112 игуман. Принеј Радић (1. е. стр. 42) казује ово: „Јоан Јоанович архи мандрит, јошт живу сушчу Василију игумену, постављен буде за настојатеља л. 1716, тако да чрез 8 л. ман. овај имао је

два настојатеља: игумена и архимандрита, који су међу собом.

у великом несогласију и препирању живили, један другог поступке набљудавајући, описивајући и власти духовној подносећи. Но кад Јоанович архим. л. 1184 произведен буде во епископа карлштатског и у епархију одсели се, онда опет началетвоваше пгумен Василиј сам“... „Шри овом је прибавено мон, библиотеки понајвише лепи поучителни књига, из чега види се, да је он велики љубитељ књижества био, а и слова Божија проповедник“. — Василије је умро 1192 године.

Те год. + јула су га пашли на тлима у ћелији му; бсше га

ударила кап у десну страну. Звали су доктора из Петро-

- варадина п „Фелчера“ из Ирпга, али му не могоше помоћи:

16 јула је умро а 11 га сахранише. Имао је тада 01 година, а у монашком чину је провео 42 тод. (Прот. Умрлих бр. +0'.

замак рељамашс анале