Dositej Obradović u Hopovu

Глава УП Ђаковање Димитрија Обрадовића 218

~“ Буђановцима. Није се женио, а дошао је у Хопово доста давно, п ту га је 1198 хаџи-дахарија постригао. Макарије не зна књиге, не зна читати пи пибати и нема ни ону шачицу богословеског знања која се тражи и од манастирског прњаворца. Он зпа на изуст Оче наш, Богородице дјево пи — „више ничто“ (тако гласи запис о њему о генералној визитацији). У цркву је ишао редовно и извршивао верске дужности. Био је то прост, неотесан човек, а нешто и полен. У манастиру су га употребљавали за ниже службе. Год. 1754 је одређен за годину дана да буде портар, те му је поверено „попеченије“, „о гостјех приходјашчих предстатељеви да возвјешчајет“. У марту идуће године упућен је на службу у Старо Хопово.)

10) Ва карактеристику монаха Макарија навешћу некоје податке (из Хоп. Сабор. Прот.) о њему из доба кад је Доситеј отишао из Хопова, Игуман Јоаникије се тужио 13 нов. 1164 т. та Макарија, који је и тада био иконом, да „еоборноје нареждену службу исполњавати небрежет, но на своја дјела идет без благословенија пи допушченија камо же хошчет“. Итуман и братија су га саветовали, да ве окани тога, али он неће. _Јешче њекима неваљалима речма, које није достојно ни пригично било, пеујући пред људма којекаковима у старом манастиру...“ Кад га је архим. Вићентије посаветовао и опоменуо, обећао је. да ће се поправити, „и тако од боја сад засад опроштен јест“, а ако опет почне по старом, „не само бој но и харест будет терпити“. Али Макарије није своје обећање одржао. У репорту од 26 марта 17165 г. под 2) чита се: за Макарија монаха непослушаније,и непокорност јављајем В. Е. како и тужба здје предата јест от братства нашпего“ тужбе те немам). Дошло је и до боја те јесени 5 нов. 1165, јер је „зачао своје упорство и непокорност показивати. Окт. 20 отишао по сели својим дјелом без допуштења просити; горе именоватаго числа (3 нов.) псовао оца игумена (Јоаникија) пред Авакумом јеромонахом, називао пустаијом и херсузином, да је покрао церкву и проч, и наказан бист 20-тократним ударенијем жезленим“. Неко време после тога не чује се ' Макарију ништа, али 3 марта 11671 г. га игуман Софроније заветује „да службу икономскују јему нарежденују болше и пазаливјејше исполњава“. Пред смрт је кратко време боловао = умро је 1 маја 1719 г. у 68 години (Протокол Умрлих бр. 25).

си ВЕЕАДЕ сав ПИВА

трава не

по на лавинањиљаастарнс2 паша титана = кида ока

ратне

не ецетне

|