Dositej Obradović u Hopovu

220 Доситеј Обрадовић у Хопову

између игумана и Антонија разговор који беше исто толико отворен, колико и нељубазан. Антоније је хтео да Доси:еја узме за ђака, а својем Максиму да „да пут“, јер је несташан. Кад се игуман на њ нешто наљутио, чуо је Димитрије из уста Антонијевих ову карактеристику игуманову: „Ако га ти узмеш, како би ти љутит и напрасан, он ће трећи дан од тебе побећи. Ти зпаш да код тебе ђак не може обастати“. Игуман је ову искреност Аптонијеву исплатио не баш љубазним речима: „Не слушај тога великога и Фрадатога: он говори шта му на уста дође“.

Затим Формално приме бегунце у манастир, Дими- |

трија ће узети игуман Теодор, а Нику дадоше Јоапикију „џараклисари“, Гладне путнике одма одведу у трапезу и даду им јести. После ручка свако. оде свом „старцу“.

Игуман је држао као неки испит, да види, шта му нови ђак зна. Био је задовољан његовим читањем из псалтира. Кад он легне спавати, Димитрије узе мрегледати књиге које је у ћелији нашао. Беше ту зборник, часловац, псалтир, месецослов, каноник, поустав, требник, Алфавит Духовни и једна велика књига —- свет,тељска житија за март, април и мај. »Ха, помисли Димитрије, ова је за мене!“ Једва је подигне, изиђе пред врата ћелиска, метне је на један каручни сандук а он седне доле, и отвори прву страну. Интерес за легенде плану новим жаром, и он оче „не читати како се чита, него свим грлом гутати и прождирати.“ А беше ве па првој страни ове књиге намерио на једну од најромантичнијих и најџикантнијих легенада, на легенду о св. Евдокији која се слави у цркви 1 марта. Ово је прави монашки роман, у којем се приказује, како ве блудница чудним елучајем обратила и постала узором монашких врлина. Није чудо што се Димитрије тако задубао у чигање, јер је п предмет пикантан и приказивање живо, права творевина јужњачке маште,

пива парна