Dositej Obradović u Hopovu

'

230 Доситеј Обрадовић у Хопову

повао је код архимандрита хаџи-дахарије. Доситеј вели у автобиографији за њ, да је „речит човек и одвећ дрзостан“; ову реч дрзостан треба, зацело, узети у значењу емео, одважан. У протоколима нема нигде трага о каким преступима његовим, а више пута му се поверавају административни послови, те бих рекао. да је био озбиљан и поуздан човек.3!)

После неколико дана дође, преко архимандрита Вићентија, први глас од митрополита из Беча, Седмогодишња Војна је увелико буктела. Громки одјеци овога страховитог рата који је пре годину дапа дигао пруски краљ Фридрих Велики на Марију Терезију и њене савезнике, допшрали су и у тишину монашких станова у Фрушкој Гори. У бојвим редовима аустриске војске стајали су и српски борци и одликовали су се храброшћу и верношћу.32) Али су Пруси, побеђујући, продирали. и овога пролећа су доспели пред Праг. Опасност се приближавала. Конзисторија је 6 маја наредила била, да сеп у манастирима држе молепствија са јектенијама састављеним нарочито за ову прилику, које се имају читати за трајања целога рата.5) Пруси су победили код Шрага и после је текао бој до јесени с промењивом срећом. ад митрополит јавља из Беча, да је био у Двору на аудијенцији, да је милостиво примљен и да му је обећана утеха. Том приликом је сама царица похвалила верност и јунаштво српеких војника пред непријатељем. Стога митрополит наређује, да се у манастирима држи неколико вееноћних бденија, и да се сваке службе говоре јектеније за цара и војску које су пре наређене. Јављајући ову поруку из Беча, и додавши, да се говоре и јектеније „за благоје намјереније“ Г. Архиепископа, забринути Вићентије не за-

81) Умро је 15 јан. 1714 г. Пред емрт је поболевао по неко време више година (Прот. Умрлих бр. 81).

38) бећтитске :. с. 216.

35) У циркулару од 6 маја 1

(01 г. (Хоп. Цирк. Шрот.).