Dositej Obradović u Hopovu

2382 - Доситеј Обрадовић у Хопову

ЛР оденија и благодаренија за успех аустриског оружја, пије се у Хопову ништа знаменитије догодило, Димитрије се занео у своје легенде и чврсто је паумио, Ла ве огледа у аскези с јунацима легенада. По дан два није окусио хлеба ни пио воде. Нису га од тога могле одвратити ни речи игуманове, кад шаљиве, кад опет љутите, а ни пример братије која пи о чем није мање лупала главу него о посвећивању свом, п, док се ово сентиментално ђача из Баната уздржавало и од оног танког јела које је давало монашко правило, Оратија су се веселила живој риби и старом вину. „У памти ти моје речи, говорио је пгуман, ти си сад лудо дете, зато гладујеш као сиромашки пас“, а кад буде калуђер, биће друкчије. Прорицао му је, да ово код њега неће већ ни због тога дуго трајати, што воли читати. Сад чита житија, али ђе му се она једном омразити, па ће почети читати и друге, „паметније“ Књиге. „А ја сам то у свем мојем животу присмотрио, да сви они који млого читају, мало посте“, Кад је Димитрије споменуо, да су свети оци много и читали и постили, одговорио је игуман: „Што је онда било, знаду они који су онда живили: а ја знам шта сад видим“. У осталом, додао је игуман, пису баш ни овети оци у свему свети, и покушао је да их диесгустује Димитрију. Овај није умео да одговори на све мудролије практичнога калуђера, али се није поколебао. „Нека говори ко што оће, ја ћу постити те постити“,37)

У два маха је за ово време морао казнени заКоРик показати своју оштрину. Братски сабор је на седници од 16 новембра ђакону Методију одредио 16 батина, за упорност и непокорност игуману, а 5 јануара су ђакона Авакума „соборнђ“ казнили „десатиократнемљ ударенјеемђљ за его безчинје, коцунство пи упорство“, а на истој седници је јеромонах Теофил о

57) Живот пи прикљученија 1. 92—94,