Dositej Obradović u Hopovu

4"

4

249

Глава 1Х Монах Доситеј

Макарије је код „свјатаго здјешнаго соборнаго сосједанија“ тражио правицу. Манастирски суд се састао у уторак пред Спасов Дан (26 маја). У седници су не само игуман, намесник и заклети старци, него и јеромонаси Спиридон, НикиФор, Павел, Дијонисије и Василије. Судије су испитале ствар и изрекле су, да Макарије, као иконом, има власт на пађенију изгонити не само момке, но и јеромонахе, ђаконе и монахе: ако је Макарије неправедно напао и увредио кучера Павла, само игуман има права даму суди, а никако Стефан, још мање га сме бити. Стефану су судници узели као отежпцу и то, што је ово дивљаштво учинио онога дана кад је „литургисао“, и што се онако сурово изразио намеснику. Пресуда је гласила, да за свој грех „единђ цблвеш годљ воздержител отђ звана, ракје п прочегљ шанственнаго пића, кромђ воде и пива“. На ово мора дати „реверен у којем ће обећати, да унапред неће „у таковма богомерзеји и чину нашему непристоћињи уовки и блени николиже дерзати“. Осим тога се мора с Макаријем помирити и игуману и братеву „у первуго лмобовђ сооблцити се“.

Ништа не баца тако јарку светлост на морал Досптејеве братије као ова пресуда. За онако суров поступак (тефан се казни ускраћењем вина и ракије (пшво ни не рачунају ова братија у алкохолско пиће) за једну годину. Је ли то уопће казнаг Хоповски калуђери су ускраћење „пића могушчаго опојити (кромје саме воде п пива)“ осећали као тешку казну, и према том су изрицали суд. Били су навикнути на псовање и тучу, међу самим судијама је било који су таке преступе чинили и сличне казне издржали. Осећање своје слабости, слабило је п енергију осветничке руке тобожњега чувара светих закона.

Стефан је „доброволиђћ“ примио ову казну и заклео се „пред всевидјашчим Божијим оком и опшчим собором“, да ће је испунити. Након недеље дана

|