Dositej Obradović u Hopovu

>"

“

Глава 1Х Монах Доситеј 251

Божијим и дијаконом не равњатисја (ш ту 06 Биле колики је јаз био пзмеђу братије која су имала каки чин и простога монаха), пиже им словеси жестокими противитиоја, јакоже досље многим честним старим досаждати не устидио се јест“. Ако би се о ма што од овога огрешио, добиће епштимију као Стефан (види се да је то у Хопову била страшна претња), п још ће бити кажњен (знамо већ да монаси лако добију

батина).

Овакп догађаји, овака околина и атмосфера, онако предусретање и цењење монашких врлина, као што смо видели код хоповеске братије спрам Доситеја чинили су своје. Он је, ппак, био још млад, искуство му беше мало, воља још неразвијена потпуно. Као влага што рђа пл једе и најсветлије гвожђе, тако је ова атмосфера, прљава и загушљива, душила сваки племенитији дах. Ово људско друштво, прилепљено као гмизавци уза земљу, овлачило је свакога земљи ко је хтео да узлети у ведре сфере идејализма. данос је најзад преврио, долазили су тренутци сумње. Он је почео п житија критичније читати. Нашао је (то је већ знак трежњења, кад је могао наћи), да су многи добро јели и пили и господоки живели, пак су међу свете метнути; други су баш грешнички живели, али су се под саму старост покајали, па су ипак дошли међу свеце. Све је ово будило У Доситеју скепсу, те се колебао („волновао“) час на једну час па другу страну.23) Лад је настала криза, на основу овога материјала се не може тачно утврдити.

До обнове служитеља, која је овога лета била пешто доцније него обично, није се ништа важно и необично десил) у манастиру. Прибележићу оне моменте који допуњују слику манастирског живота.

Митрополит је 1 маја упутио цпркулар на цео ларод у којем позива да се прилаже на градњу нове

22) Живот и прикљученија |, 100.