Dositej Obradović u Hopovu

316 Доситеј Обрадовић у Хопову

лап за _свон вђачнни споменљђ лфта от рождества Хртетова „лрао декемвра 419 дна“. "Гребај сад још доказати да је ову књигу Доситеј читао. Доситеј спомиње у „Нивоту 1 на стр. 98 „руску књигу“, на стр. 100 „росијску историју“. Ја мислим да је ово једно исто дело, и то (тратеманов Оватронљ. То се види, кад се пореди оно што Доситеј на тим ме. стима наводи са текстом Оватрона. На стр. 93 се прича, како су св. оци после првога васељенског сабора предали цару Константину „више пего сто меморијала, тужећи се један на другога. А цар Константин ... заповеди, све оне меморијале сажећи,... говорећи: „Ми вас за свеце држимо и оглашујемо.. Ја, грешан човек будући, како ћу свеце судити... “ У Оватрону лист опд: „Самђ цар, отцевђ кљ согласло приводни, книжице себђ даннми вљ нихже распри епископека содержахуси, ивђ предђ вебми сожже глагола: Ва отђ Бога намђ бози данви есте, како убо чеховбкљ боговљ судити иматљ.“ Доситеј је, наравно, мењао и уметао. На истој страни /иивота даље: „У истој књизи читао си ми ит. д.“ Ово се однови на место у Оеатрону: „Златоустаго осудиша, осужденнаго отђ престола низложиша, низложеннаго во изгнанје назнаменаша“ (лист се). „Сен (т. ј. цариградски сабор) неповинностђ Златоустаго засвидфтелствова. Уставег собора бевшаго при дубђ |[хазкидонског] отверже и на еппскоши Златоустаго паки утверди. Беестђ на немђ епископовђ 4“ (лист а), На стр. 105 хвали Теодор Милутиновић Петра Великог позивљући бе при том на „росијеку историју“ из које му је Доситеј читао. Го се очигледно односи на славопој преводиоца Бужимскога Петру Великом у посвети батрона : „бгда праитђ екуштрђ правлени обрфте народђ росешеки... ни единаго словеснаго учени вбдуши“: није било наука, и тек је Петар „ко вебмђ симљ пространнеа отверзлљ двери.“ Коме да се ово дело посвети, вели даље Бужимски, ако не Вашем Величанству „иже вебхљ учеши и наставлени народу

сл

У

С

паран парада еввавка ша