Dr Laza Paču : životopisne crtice : sa dve slike i posmrtnim govorom g. Ljube Jovanovića

У

4

није подашке. О шоме сам се уверио и при прикуп-– љању и ово мало грађе. Али ја износим овде, поред

краћих, збијених података о Лазином финансијер—

сшву, повише црша из његова живоша, које га каракшеришу као човека и јавна радника уопште. То даје, и ако не пошпуну, а оно заобљену слику његову.

Из овога списа види се да сам покојном Лази доста близак био, и лично и начелно, особишо у раније доба. То ме ипак није ни мало бунило да у овом опису будем објективан, колико је то самршном човеку могућно. Тежио сам да у свему будем истинит. Лаза Пачу је мршав а и сдм сам једном ногом у гробу, и ја сам се управо владао тако као кад човек“ на завршешку свога живоша пише свој тестамената.

Најпосле да забележим и то, да су моје здрав- ·

сшвене прилике и друге незгоде једва допустиле да на прибирању подашака за допуну ових цртица пробавим, и шо припадом, од окшобра 1920. до јула 1921. године. једино онај моменат о сусрету професора Ташића са Пачуом дошао ми је до знања. и Лазино Стшојану Прошићу — пренео сам из овогодишњег ускршњег броја (београдског) „Радикала“.. У Београду, 22. јула 1922.

на завршешку 1921. године, а писма: Пашићево Лази |

_Реч пред штампање

„Са много више права него многа књига могао би овај мој напис да носи онај латински мото: зид

јага пре. јер, као што се у предговору каже, он

је постао приликом покрешања „Новог Живота“ 1920. године. Дочекао је теже погодбе за издавање

Никола Марковић.

Ке

М Ф | · 8 ћ |

3 .