Društvo Svetoga Save. 5

52

Управи друштвеној. Даље, Јосиф Ресавац, пв Овилајенца, завештао је 200 дин; ЉМилан Мировић, бив, трговац из Љубовије, 1660 дин. Лазар Трифковић, бив. трг, из Београда, пред емрт своју завештао је Друштву сав намештај своје дворнице, којег вредност износи преко 4000 дин.: Моја Г'авриловић, бив. држ. баветник, завештао је 90 об– везница срп. лутр. зајма у вред. 2000 дин. а сем тота још и вредност других новчаница, пошто се најпре исплате неки еитнији трошкови.

Ја вас, браћо, молим да устајањем укажемо пошту овим племенитим родољубима, који се и предсмрт своју сетише нашега Друштва. Нек је мир пепеду њиховом п вечан помен !...

Браћо и родољуби! Има племенитих душа, које: не заборављају на доброту пи врлине оних, који им негда беху мили и драти, и које би хтели да овековече трајном убпоменом на какво хумано или патриотеко пожртвовање, везујући га за њихово име. Изнећу вам два таква племенита дела, која ће се помињати док је Друштва (в. баве и српекога. родољубља.

Т. Таса Миленковић, члан утемељач нашега Друштва п секретар Министарства Унутр. Послова, предао је Управи овакав акт:

„Господину Светомиру Нинолајевићу, председнику „Друштва Ов. Овве.“

Поштовани Тосподине,

Желећи, да својој доброј пок. супруви Ленки оставим вечан спомен у Орпегву, имање, које сам од ње