Državopisъ Srbіє sv. 4

130 Као са козама тако исто и са кошнидама Грчка в найбогатія у Европи. То ѳ и узрокъ што она подоста меда и воска и изванъ землѣ продае, кои су производи осимъ тога и изредне каквоће. У свимъ другимъ краевима манѣ кошница има него кодъ насъ чему е поглавитый узрокъ, што е у пстима довозъ шећера ячій а и овога производство изъ цвекле .у самой земльи доста овладало. Но наше надмоћіе ипакъ ніе ни у овомъ погледу Богъ зна како велико кадъ у рачунъ и годишный доодакъ кошница узмемо. Осимъ досада изложене домаће стоке, другогъ рода у насъ или никако вема, к?.о што су камиле и сѣверни влени, или ій тако мало на брою има, да ніе вредно было посебно брояти ій као што су: быволи, мазге п магарцы. Камила има и то мало, у Русіи, Грчкой и у Турской; — еленауРусіи, Шведской и Новершкой; — мазгій у свой южной Европи а найвише у Шпаніи; — найпоеле магараца у свимъ предѣлима више има но у Србіи. VII. Цѣдокупна вредность кућевнѳ стоке. Кадъ нешто пописъ стоке у Србіи небы чинѣнъ быо и по видовима већъ само по родовима, могли бы лако до варльивы заключена доћи што се укупне ньине вредности тиче. Статистичкій е доказана истина, да кодъ насъ на 400. између 20 и 60 година налазећя се жителя, 600 деце исподъ 20. и стараца преко 60 година има, кои су врло неспособни за радъ и свое издржаванѣ одъ оны првы изгледаю. У осталой Европи размѣръ е одъ 20—60 године старости као што е 500 къ 500., а у Француской на део жителя у привреднимъ годинама т. е. између 20 и 60. године и по 600 душа има, а у неякимъ годинама само 400, дакле сасвимъ обратный размѣръ кои за Србію влада. Истоветно се готово и за стоку потврђуе, помоћу позитивны статистичны иодатака. Ситна, изъ ждребадій, теладій прасадій, ягаьяца и ярића састоећа се стока ячій размѣръ спрамъ крупне и маторе стоке у Србіи показуе но ма игдѣ у другомъ комъ краю Европе те зато бы яко грешили, кадъ бы 1,000 грла когъ рода стоке у Сбріи са толико у коіой другой држави као одъ подеднаке економне вредности успородити покушали: у насъ е и размѣръ людства а и стоке у подмладку яче заступлѣнъ спрамъ општегъ ньиногъ числа. Ради лакшегъ обясненя изложиће мо у слѣдућемъ броеве изъ Србіе и Влашке изъ найновіи година. число Србія ВЛАШКА 1. Коня (осимъ ждребдій) 102.969 349.706 а., Ждребадій 20.016 52.537 2. Говедій (осимъ теладій) 525.376 1,728.394 б., Теладій 216.049 350.145 3. Оваца (осимъ яганяца) 2,168.268 3,307.544 в., Яганяца 509.052 448.305 На миліонъ грла крупно има дакле у Србіи Ждребадій 194.400 Теладій 411.000 Яганяца 234.800 еитнѳ етокѳ. у Влашкой 150.300 202.600 135.500 Съ овимъ циФрама потврђуе се дакле, да кодъ насъ ситна стока преоблађуе, а размѣръ у осталой Европи іошть е и ячій и одъ оногъ кои у Влашкой видимо.