Dubrovačka trilogija

90 ИВО ВОЈНОВИЋ,

ЛУЈО

муклим гњевом

То нијесу људи!...

ПАВЛЕ све тише Вечерња луч зове душе на сијело.

КАТА

уљегла носећи на тацуну кафу, бешкота и колачића. Иде од госпара Луца до свакога

Служите се! — Молим Вас! — Хоћете ли још цукараг — Ево вам бешкота. — (Свак узимље, срка, гризе. Ката остане на дну чекајући, да сви доспију. Разговор, што слиједи, преплиће се с кафом.)

ЛлУЦО Мари показајући Луја

А ко је они2...

МАРА Капетан поморски; знаш — Лујо Лашић! ЛУЦО Лашић... Лашић!... Кмет... | МАРА Био му је отац. САБО

који се приближио Мари Тад је и син. МАРА Сабу

Поморци нијесу кмети, Сабо.

САБО поспрдно Да, да!... Сорбонезица ! (Срче кафу.)