Dubrovačka trilogija

120 ИВО ВОЈНОВИЋ,

ГОСПАР ЛУКША Пак 2... Донио вино, а сутра ће на се!...

ВИЦА ускошена

Ласно је Вама, госпару! А ко ће за Јелу фатигат, прат, чуват овце... Ето мјесец дана, што плаче и реве за ону белецу, а посли се не мичу.

ГОСПАР ЛУКША

лупнувши штапом

Пак 21... Нека плаче, нека реве! Она ће остат, — а Вуко ће поћ брез ње ..

ДУМ МАРИН А зашто му је не даш>

ВИЦА Ето, и ја говорим госпару! Зашто му је не да 2

ГОСПАР ЛУКША

најеђен, али у смијеху

Браво, да! Нути дуета! — За то: 'ербо нећу. (упућујући се) Ма знате! не могу више ни заповиједат мојој служби! — Ех! ђа!... конституци-

јон, парламенат! (Обраћајући се прама Вици) Пошљи Јелу вечерас у сусјество, нека припреда вуну. Тако та неће виђет...

ДУМ МАРИН полако одлазећи с Лукшом

„Котео е Стшеба“ 2!

ГОСПАР ЛУКША

лупнувши штапом

Да ја имам чинит и парту од „Дон Бартола“ 2! (Д. Марину) Ма! рецимо право, били би лијепи пар!