Dubrovačka trilogija

· НА ТАРАЦИ 147

БАРУНИЦА ЛИДИЈА

злим блијеском у оку

Баш на дну! — (мукло тик до њега а грчевито) Ко ме продб старому ђенералу баруну Шмиту за његове динарез — а ко је тебе везбо уз господаре, које мрзиш и презиреш2!!... Реци: ког ког...

МАРКО једва осјетљивом пронијом, стављајући руке у џеп, а гледајући је некако дрзовито Задњи смо госпари!... Промисли тад, како уживамо ови нездрави, препуни живот у пропадању (Још тише, а да нико не види да говори о мртвој љубави) — Зашто си ме оставила 7...

ЂАРУНИЦА ЛИДИЈА стресла раменима, с презирним потезом око уста, а поглед изгубљен у даљину

Зашто 2! — Што сп луд!... А зашто ти итраш с нама комедију на гребима наших старијих 2 (тише) Кад је тијело умрло, — ваља да се расточи — све —- све — до кости. (Удре у горки смијех) — Рап гезђе... знам што хоћеш ријети. —- Почекај још

мало, — па ћу оставит и њега!... Ха! ха!

ТРОФ ХАНС

дотрчао, пак се фамилијарно ухитио између њих, гледајући шаљиво а немирно сад њега, сад њу

Ђе сте2... Хм2!... ту воња по нечему! али по чему 2!... БАРУНИЦА ЛИДИЈА гледајући га дрским смпјехом

Биће по... сандвичима!...

ТРОФ ХАНС | Колосал! (Све троје испод руке смијући МАРКО Ј се иду према дну тараце.) 10%