Dubrovačka trilogija

80 ИВО ВОЈНОВИЋ,

МАРА

Кати, хладно, сухо Ката! — приброји. КАТА пребројила

Не мањка ни карантан.

МАРА

узимље јој новце, ставља их у шпаг, па одлави према својој соби

Рекла сам ти: имаћеш их сутра. (Оде)

КАТА гледа за њом Залуду!... (Одлази климајући све главом) Ко је госпар је госпар ! (Оде) ПАВЛЕ

уљегла хитро с доњих врата гледајући све наоколо немирно, да је мајка не види; мутне очи, стиснуте блиједе усне

Рекла сам му ја, да пође, и послушб ме. Чекала сам га осам годишта, вратио се — пак опет иде!... а ја опет сама брез утјехе, брез уфања... Ох! све проходи... све се дуне! — И младост и ови тужни дани... (Дошла до балкона и гледа на двор.) Још један једини трак, — онамо на Госпи... пак тад велики, дуги јад... ноћ! (Утопљена је у црним мислима.) -

ЛУЈО улази кроз средња врата Ката ми је рекла, да је ту... (Угледавши Павлу, стане) Ах ! — сама је. ПАВЛЕ

пренула. се. Уморном руком глади чело.

Да нема мисли, не би ни јада било. — Али овако,.. потреба ми је снаге и ништа него снаге.