Dvadeset godina rada Prosvete

125

собна контрола рада дјеловала је, да је Просвјетина организација увијек функционисала особито добро и да у самоме друштву није било никад већих трзавица, и ако је врло ријетко примјењивана. Све се удешавало споразумно у складу, јер је свима увијек био главни и једини мотив дјеловања опће добро, добро Српскога Народа. И у најтежим часовима опће пометње Просвјета је увијек била сачувана од свега личног, локалног, страначког. То је могло бити ради тога, што је Просвјета увијек служила једној великој идеји, која нас је све одушевљавала и на окупу држала. |

2. Одбори Просвјете.

У мјестима која имају бар 50 чланова оснива се, по потреби, одбор Просвјете. Дужност одбора Просвјете је да шире друштвену организацију, прикупљају Просвјети чланове и добровољне прилоге, да дјелују да се културно-просвјетни рад Просвјете врши: да се оснивају земљорадничке задруге, књижнице, течајеви за неписмене, да се одржавају популарна предавања, организују разни курсеви, да се распростиру књиге и листови издања Просвјете и т. д. Право је одбора да стављају предлоге Главном Одбору за све издатке друштва у своме мјесту: за стипендије и помоћи ђацима, за мјеста у домовима, за књижнице, течајеве за неписмене и други културно-просвјетни рад Просвјете. Тенденција је, што много помаже ширењу саме организације Просвјете, да се на свако мјесто изда бар толико новца, колико се из истога прими. Одбори у обласним мјестима. су Обласни Одбори Просвјете са задатком, поред горњега, још да се брину за ширење организације друштвене, сваки у својој области.