Džuboks magazin

PROLEĆE... OLIMPIJA...

SPECIJALNI IZVEŠTAJ IZ PARIZA

i »NO sto je za poklonike pozorlšta i baleta Boljšoj teatar u Moskvi, Hi za obožavaooe opere Milanska skala, to je za one koji vole dobru francusku šansonu i zabavnu muziku uopšte „OMmpija” u Parizu. Dok su se kasni zraci prolećnog sunca odbijali od prozora i krovova mansard!, a svatleće reklame palile i gaslle u liudom ritmu, pred velikim i bljestavo osvetljenim ulazom „Olimpije” gurala se masa sveta. Siroki prostor pred ulazom bio je mali da prim! sve obožavaoce pevača, čije se ime ispisano velikim svetlećim slovima moglo videti još sa Trga opere. Desetak blagajni s obe strane hoi a bile su opsednute. Dugokosi mladioi u uskim pantalonama, devojke u prekratkim suknjama, jedna grupa sovjetskih turista koji su izgubili svog francuskog vodioa, vojnici sa beretkama u pratnji svojih malih, nedeljnih prijateljica, Idea dobro poznata sa filmskih ekrana i omota ploča svi su se oni skupili te večeri da euju i vide pevača za koga tri zemlje s ponosom kažu NAS JE. Reč je o Adamu. Ovaj belgijski pevač, poreklom sa SiciHje, koji se u Francuskoj oseća kao kod svoje kuće, postao je ovog proleća živa legenda firancuske šansone. Poslednje dve godine Adamo, pevač dečaokog glasa, nezadrživo se peo. stepenickna uspeba. Tiraž njegovih ploča rastao je vrtoglavom brzinam, opasno ugrožavajući primal engleskih vokalno-mstrumentalnih grupa. Reč, muzika Aznavurove šansone pomalo je opora i suiva; Bekoova jebka i zajedljiva; Holidejeva bučna i neobuzdana; a Adamova (on sam komponuje muziku i piše tekstove) predstavlja sintezu svega što je najbolje kod trojice preithodnih. On je uspeo da poveže sve elemente i pruži jednu sasvim novu, toplu, melodičnu i samo njemu sopstvenu boju... A fcad su reflektori snažnim mlazevima probili gusti do poslednjeg mesta ispunjene dvorane, na scenu je stupio Adamo frenetično pozđravljen i.z hiljađa grla. Profeskmalnim držanjem, bez ~gimnasticiranja”, toplim glasom i izvrsno praćen orkestrom od 12 članova, odmah je osvojlo ranogobrojnu i raznowsnu publiku,

U prvom delu programa nj e govog bogatog rapertoara našlo se deset potpuno noyih šan sona, komponovanih specijalno za ovu priliku. U drugom delu pevao je svoje već dobro poznate kompozicije „Pada kneg”, „Noć” i druge. Veoma disciplinovana publika pretvarala se posle svake pesme u vulkan. Aplauze i zvižduke za dovoljstva smenjivalo je skan diranje ADAMO... ADAMO,. Kad je na kraju zapevao ipesmu svog rodnog kraja, cela sate je bite na nogama i pevala zajedno s njim. Ovom scenom, sasvim neuobičajenom za parisku „Olimpiju”, završen je njegov prvi ovogodišnji koncert u Franouskoj. Jos dugO' posle koncerta, pred izlazom iz dvorane grupa mladih i starih obožavalaca strpljivo je čekate da se pojavi njihov idol, zabor,avljajući da poslednji metro polazi za deset minuta.

Vladan KRASIC