Džuboks magazin

OVDE LONDON: OTIS PENSL

Mogao bih govorltl 1 o Bobu Dllanu, Bariju Mek Gvajru, Džoan Baez, o to] novo] pesmi koja seJe za sobom desetine Imltatora Strom Evrope: odakle dolazl AntoanT Svl su od nas uzell folk-pesme. Amerlka ponovo izblja n prvt plan ne same svojtra Interpretatorima folka, već I svojlm grupama. Ovog put*

ćemo postupitd kao što su postupili Englezi pre nas: poslužićemo se njihovim oružjem. Ansambl „Byrds” Je naučlo engleski „sound**: sad su izmislili novl kojl Je sasvim američki, Njihovl inspiratorl su Džon Koltrejn Jedan od najvećih džez-saksofonlsta đanašnice 1 Ravi Sankar s Indijanskom muzikom. A zatim Bah. Sve Je to pomeSano s novim „raga-rokom** kojl svakako neće proćl nezapaženo na starom Kontinentu. A „sound** BiC Bojsa? U stvarf.

Englczd su sc poslužili američkom muzikom da bi sc borili protiv Amerikanaca, a Amerikancl sc služe engleskom muzikom da bi se borili protiv Engleza. S obzirom da engleskl bit izvire Iz američke muzike, mozemo bez strahm rećt da ćemo samo uzett ono što Je našc. * * * Mislim da Je ovo prava prilika da dam Džek« ono što Je Džekovo, a Americl ono §to je ameriSko. Džek je Džek Modi, autor izveštaja iz Njujorka. Pa, dobro: niko ne poriče da Je nova muzlka imala samo Jedan izvor inspiracije: džez, odnosno bluz. Danas nl takozvana ozbiljna muzlka ne može ostatl pasivna pred velikora lekcljora koja dolazl od ameriCkih crnaca. Međutlm, ja ne žellm da govorim o tome, o poreklu 1 naclonalnostl, već o asimilacijl 1 rezultatima. Zar smo krivt ml, Englezl, što trenutno bolje od ikog drugog na svetu izvodimo nova muzikuT ZAR SMO MI KRIVI7 Zar smo mi krlvl što su Lenon i Makartni, Džoger, Brajen Džons 1 Kejt Ričarđ rođeni na brttans kora ostrvu? Dragl Džek, cltirao sam tronutno najpopularnlje autore. Džon i Pol, kojlma se svl dive 1 Cljn muziku izvcle orkestri celo* sveta, BaJ рге nekoliko dana бпо sam ploCa vellkog crnog muzičara Djuka Elingtona na kojoj se nalazl jedan motiv Džona 1 Pola, „АИ my loving**. Ksavijer Kugat, Frenk Ceksfild, Mantovanl 1 mnogi drugl snimill su kompozlcija Bitlsa. Da I ne govorim o Stounsima i njlhovini kompozicijama. OPASNA KONKURENCIJA Već nekoliko godina SAD se u pogledu zcbavne muzike ugledaju na Englesku, a sad žele osvetu. To je prirodno; komercijalna konkuren cija engleskih grupa 1 pevača postaje sve opasnija. Sve Je samo pitanje novca, trgovine, poreza ... Zeleo sam da nađem odgovor na tvoje reči t гебепје ove vrste bit-rata, baS u engleskom muzičkom svetu intervjuišući ličnosti koje su protagonist! nesporazuma. Razgovarao sam a Mikom Džegerom, Džonom Lenonom, Spenserom Devisem, Manfredora Manom, Hcrmanom Nunom; oni su musketari nase nove muzike. Herman Nun mi je rekao da je njegova grupa u SAD toMko popularna da mnogi veruju da je roden n Los Andelosu. Pitao sam ga da li ami riCki bit može dovesti u opasnost engleski primal. Herman ml je odgovorio: „Ne. Jer, ako Je „ritam 1 bluz** roden u Americl, Isto kao I rok, bit, novi zvuk kojl se toliko dopada mladlma, roden Je upravo ovde, kod nas. Mi smo uspeli da napravimo lepu meSavinn na§e muziбке tradicije 1 one američke. Rezultat te novo muzike zove se bit. . .** Džon Lenon Je rekao: „Sav taj svet ja vidim samo preko objektiva mog novog fotografskof aparata. Ne kažem da u Americl ne znaju ono gto znamo mi, all Јоб nisn ništa učinili” Mill je rekao: „Nije геб o rata izmedu nas I Amerike radl uspostavljanja primata na području bita. Treba dokazati kojl ameriCki sastav prodaje više р!оба od Bitlsa, Stounsa ili Animalsa**. Manfred Man Je bio još precizniji: „Amerika je dala velikl doprinos modernoj muzici: dzea je veliko naslcđe I to niko ne može potcenitL Alt to naslede je bilo zaboravljeno. Zasluga engleskih grupa je u tome što je oživela tu velike proSlost 1 Iznela na videlo dana mnoge divne, all zaboravljene stvari. To je estetsko I umetniCko opravdanje, all postoji i drugo. Cinjenica je da se u celom svetu ploCe engleskla pevača ! sastava prodaju bolje od američkih. Sve je u tome .. .**.

Ansambl „Roiling Stonnes”

„Manfred Mann”

13

džuboksl OMHW'UQdZin I