Džuboks magazin

TEHNICKI KUTAK

KAKO RADI ELEKTRIČNA GITARA

Bar 90% mladih muzičara svira električnu gitaru. Naravno svi oni znaju da naštimuju svoj instrument, da zamene prekinutu žicu, da se priključe na pojačavač i to je sve. Ali znate li na koji način ton nastao odapinjanjem žice stiže u pojačavač a zatim pojačan do zvučne kutije? Sta su magneti? Kako boja tona zavisi od registara? Kod klasične gitare ton nastaje vibracijom odapete žice. Njegova osnovna obedežja, boja, visina i kvalitet zavise od puno faktora (debljina, dužina, zategnutost žice, akustična moć drvenog dela i naravno tehntka svirača). Tako proizveden ton pojačava svojom rezonanccxm rezonantna šup-

IJina u telu gitare. Pošto električna gitara nema Suplji rezonator, vibracije žica treba „pokupiti” i pojačati na neki drug! način. U pomoć je priskočila fizika. Iz škole se verovatno s ecate ogleda sa magnetnim poIjem. Ako namotate oko jednog gvozdenog jezgra nešto žice i na njene krajeve pri-

ključite bateriju, jezgro će početi da privlačj gvozdene predmete. (sl. 1) Postalo је magnet. Možete izvesti i potpuno obrnut ogled: ako na krajeve kalema priključite đovoljno osetljiv voltmetar a kalemu pri mičete i odmičete stalni magnet kroz voltmetar će teći neka struja. (sl. 2) Baš ovaj drugi efekat promenljivog magnetnog polja iskorišćen je da se zvuk gitare pretvori u eJektrični signal a zatim pojača pojačavačem po želji. Da bi se stvar pojednostavila, kalem je namotan na sam magnet postavljen odmah ispod žica gitare. Zice više nisu obične već gvozdene. Dotaknete li žicu njeno treperenje iznađ magneta proizvešće u kalemu veoma slabu el. sfcruju čije će promene verno odgovarati proizvedenom tonu. Taj slab; ©l. signal Je potrebno pojačati. To će učiniti pojačavač do koga se signal vodi specijalnim oklopljenim kablom koji ne đozvoljava гаznim smetnjama đa se pomešaju sa signalom i dođu đo pojačavača. Od mesta na коше se postavi magnet na gitari zavisioe i boja samog tona. Tako se njegovim pomeranjem može postići žeIjena zvučnost (oštrina, punost, roekoća, sjajnost). Postavljanjem dva Ш više magneta na raznim mestima ispod žica i pojedinačnim uključivanjem ili kombinovanjem svih postižu se originalne zvučne boje tako svojstvene pojedinim VIS-ovima. Na edektričnoj gitari se nalazi i obavezni regulator za Jačinu pošto pojačavač nije uvek uz onoig ko svira a „bit” uglavnom zahteva dinamičnost. Tu je JoS i Jednostavni regulator boje tona kojim se po želji slabe viši tonovi. Kvalitet materijala omogućava đa današnja električna gitara svojom univerzalnošću zameni neke od instrumenata.

Kada je pravilno upotrebljen pojam »Stereofonija«

Danas se stereofonijom označava prostorno odredena reprodukcija zvuka reprodukcija koja omogućuje utvr đivanje položaja izvođača u odnosu na sluSaoca. Da bi to bilo moguće makar i grubo ostvaxiti neophodno je obezbediti najmanje dva nezavisna prenosna puta za zvuk, fcoji treba ponovo da đočara originalnu zvučnu scenu na proizvoljnom mestu. Je-

đan zvučni put služi za prenošenje leve polo vine, a drugi za prenošenje desne polovine zvučne scene. Svaki od onih puteva „kanala” počinje mikrofonima a završava se zvučnicima. Ostale karike —. lanci su pojačala uređaja za snimanje zvu ka i uređaji za ponovnu reprodukciju snimljenog zvuka. Levu polovinu originalne zvučne scene će da reprodukuje levi zvučnik a desnu-desni zvučnik. Tako će slučalac, koji se nalazi u pravilnom položaju u odnosu na zvučnike, biti u stanju da identifikuje manjeviše tačno horizontalan raspored izvođaća. Da bi ovaj utisak prostranosti bio što realniji treba da bude ispunjeno nekoliko

uslova. Jačina reprođukcije levog i đesnog zvučnika treba da su međusobno uravnotežne „izbalanskane”. To znači da ako napr. sa leve i desne strane sviraju po jedan instrument istim jačinama pri originalnom izvođenju, oni i na kraju prenosnih puteva moraju opet da se čuju istim jaćinama njthov međusobni odnos intenziteta ne sme da bude poremećen. Prenosnl putevl takođe moraju da budu identični_ kako ne bi nastale razlike u boji ill kvalitetu zvuka. Slušalac treba đa se nalazi na sredini između zvučnika, na rastojanju ođ jednog ođ njih koje je jednako Ш malo veće od međusobnog rastojanja zvučnika. Pojam „stereofonija’ se đanas mnogo kpristi u komercijalne svrhe i stvaга mnogo zabune, јег proizvođači uđese neki element aparata tako da može da se koristi i za dvokanalnu reprodukciju чИ u zajeđnici sa još mnogočim đođatnim. Bez obzira na to primamljivi naziv „stereofonski” se odmah istakne iako često ne odgovara stvamosti. Ni dva ili više zvučnika isto tako ne mogu kao takvi da se označe ovim nazivom jer su oni, pri ob;.čnoj reprodukciji priključeni na jeđan izvor pa svi reprođukuju isto, samo sa nekoliko mesta. Zato oni tako nisu u stanju đa ostvare prostranu ođređenost zvuka —» stereofoniju. B. K.

Ako snimate magnetofonom

Ако želite da u već napravljen snimak übacite nešto (tekst u muziku) a na vašem magnetofonu nema mo■gućnosti za trik snimanje odvojite traku od glave za brisanje parčetom staniola. Tako njeno magnetno polje pri ponovnom snimanju neče brisati stari snimak. Jačinu kojom ćete snimati novi snimak preko starog utvrdite eksperimentom na nekom snimku kojj vam nije potreban. Ako snimate unikate koje nećete imati prilike ponovo da snimate snimajte ih ; tako da čak ni pri špicevima indikator

snimanja ne pokazuje maksimum (100%). Ako se snima prejakim signalom u magnetofonskoj traci dolazi do zasičenja koje će izobličiti snimak. Slab all kvalitetan snimak lako čete pojačati docnije presnimavanjem. Ako snimate mikrofonom obezbedite mu neki stalak, makar improvizovan. Tako ćete izbeći razne nepotrebne šumove. Osim toga ne postoji opasnost da ga ispustite. Svi mikrofon; su veoma osetljivi na potres. Kristalni mikrofoni naročito.

Možda niste znali da guđački instrumenti imaju jako usmeren zvuk. Najbolje ćete ih snimiti mikrofonom ofcrenutim žicama a udaljenim 30 do 90 sm od njih). Najviši ton koje prosečno ljudsko uvo čuje sadrži oko 16000 treptaja u sekundi (16000 Hz) Debar magnetofon srednje klase sposoban je da reprodukuje taj ton tek sa brzinom od 19 sm. sec. Zato studiski magnetofonj za vrlo kvalitetna snimanja imaju relativno veliku brzinu kretanja trake (38 sm. sec.). Znači, ukoliko želite kvalitetniji snimak snimajte većom brzinom.

MIROSLAV LEVICKI

ižuboks авМН ВМ"Ј<Ј‘Ш>«