Ekonomist

ЕКОНОМИСТ

Год. М. Март 1925. Број 3.

РАСПРАВЕ

Земљораднички синдикат.

од Драгољуба Јовановића.

Удруживање сељака у одбранбене организације сасвим је новог датума. Ма да сес правом може говорити о лриродном нагону човековом да се удружује са људима који су му блиски по послу и по интересима, занимљиво је да професионално и сталешко удруживање претпоставља известан ступањ развијености који још не срећемо на селу. Доку другим гранама привреде већ одавно налазимо извесно стручно представништво — које је у Средњем Веку дошло до најбољег изражаја у еснафима — у земљорадњи немамо такво представништво пре друге половине 19. века. То се објашњава специалним карактером сељачког насеља, његовом растуреношћу, и-извесним противречним интересима које сваки домаћин осећа и који доминирају о најопшти интерес свих становника једног села. :

Већ у 18. веку налазимо у појединим земљама извесне сељачке организације, али оне немају никакав економски а још мање сталешки и одбранбен карактер. Доцније се почињу јављати задруге (кооперативе) али без икаквог поремећаја у приватним газдинствима, чак без великог директног утицаја на вођење саме привреде. Људи се састају ради забаве, весеља и поуке, али у економском погледу осећају строго затворени један другоме. Љубоморно чувају своју независност. Партикуларистички дух остаје нетакнут.

У последње време, пољопривредници се почињу удруживати, и то најпре крупни поседници, затим и сами сељаци

ЕКОНОМИСТ 12