Ekonomist
365
исплаћеном интересу великом поседнику (7% 5.) а то је 2“ја. Ако се претпостави да се од укупне откупне суме за експроприсане површине плати од прилике /, у готовом, тада ће та разлика у интересу донети према предлогу Министарства годишње око 32 мил. динара а према моме око 92 милиона. Но вероватно је да ће ове суме пре бити веће него мање јер отплате у готовом тешко да могу изнети !/, целе откупне суме. |
_ Исто тако, препродајом максимума у новим крајевима и откупљивањем и препродајом исељеничких земаља у јужним крајевима, Аграрна Банка би зарадила. За ове послове, не би јој требао велики капитал, јер би она била више посредник. Евентуално, требало би јој дати право да изда заложница до 100—1500 милиона динара, које би могла ломбардирати код Народне Банке у случају потребе готовине.
Чиста добит би се делила на Колонизациони фонд (50%/,), а о0'/, употребио за резервне фондове, пензиони фонд и за давање хипотекарних зајмова сељацима.
Аграрна Банка могла би да буде врло важна установа са гледишта прихода; ако би се усвојио мој предлог о откупу, а откуп трајао 10 година, тада би она годишње требала да даје држави око 360 милиона динара, на рачун специалног пореза на имовину великих поседа а која се има одбити од откупних сума. Тај приход би се употребио за исплату наших ратних дугова.
У Управни Одбор Агр. Банке именовао би Министар Финансија једног члана, Министар Пољопривреде и Аграра по једног, Савез Аграрних Заједница (Н. Сад Велики Бечкерек Скопље) три Главни Задружни Савез једног, преставници средњих поседника једноги Народна Скупштина четири свега 12 чланова. У надзорни Одбор ушли би само преставници Народне Скупштине (4) Главне Контроле (8) — свега 7.
Аграрна Банка морала би имати централу у Београду, филиале у Загребу, Осијеку, Вараждину, Карловцу, Беловару Н, Саду, Вел. Бечкереку, Вуковару, Љубљани, и Скопљу, а према потреби и у другим местима.
На крају, да изложим прегледно користи које би наша држава имала оснивањем Аграрне Банке:
1. наша држава не би признала као свој дуг, дуговане суме за откуп експроприсаних површина великих поседа; из-